U Negotinu traje Festival Mokranjčevi dani, a u selu Mokranje, mestu iz koga potiču najbliži preci srpskog muzičkog velikana Stevana Stojanovića Mokranjca, kao sastavni deo 56. “Mokranjčevih dana”, priređena je manifestacija Niti tradicije, jedna od najživopisnijih i najposećenijih od njenog uvođenja u kalendar smotri kulture u opštini Negotin. Niti tradicije su bogatim programom zaokružile 17 uspešnih godina promovisanja kulturnog nasleđa koje se u Negotinskoj Krajini čuva i prenosi na potomke. Ideja da se Mokranje uključi u festivalski program opstaje skoro dve decenije, a Niti tradicije su i ove godine u potpunosti ispunile očekivanja brojnih posetilaca i meštana Mokranja koji su ih ugostili na najbolji način, tradicionalnim specijalitetima ovog kraja, vlaškim kačamakom sa sirom, kuvanim šećercem, mekikama i hladnom limunadom.
Organizatori ove manifestacije su Dom kulture “Stevan Mokranjac” iz Negotina, KUD “Mokranjac” i Mesna zajednica Mokranje, a u programu su nastupala kulturno-umetnička društva “Dimitrije Koturović” iz Beograda i “Čučuk Stana” iz Sikole.
Manifestacija je održana u crkvenoj porti i tog dana je oživeo prostor oko crkve koja je izgrađena daleke 1872. godine i posvećena Svetoj Trojici. U popodnevnim satima u centru sela odata je počast i položeno cveće pored biste Stevana Mokranjca uz prisustvo delegacije iz Negotina na čelu sa Vladimirom Veličkovićem, predsednikom opštine.
Program su otvorili gosti iz Sikole, KUD “Čučuk Stana” spletom srpskih izvornih igara iz okoline tog mesta u opštini Negotin.
– Supruga Jana i ja igramo prilično dugo u našem kulturno-umetničkom društvu. Oboje volimo folklor, a odnedavno je našim stopama krenula i ćerka Natalija – kaže Nikola Vojinović, član KUD “Čučuk Stana”
Posle nastupa folkloraša iz Sikole usledio je mini koncert Ansambla narodnih igara i pesama KUD “Dimitrije Koturović” iz Beograda. Folkloraši iz srpske prestonice su nastupali više od pola sata i dobili burne aplauze brojne publike. Odigrali su spletove vlaških igara, igre iz Šumadije, okoline Pirota i Srpske svatovske igre iz Kosovskog Pomoravlja uz nastup interpretatorke srpskih izvornih pesama Isidore Ranković i frulaša, brata i sestre, Svetislava i Jelisavete Šutić.
Aleksandar Petrović, asistent umetničkog rukovodioca KUD “Dimitrije Koturović” navodi da su prvi put u Negotinu i Mokranju.
– U Mokranju smo primljeni širom otvorenih ruku, prezadovoljni smo i velike pohvale za organizaciju.
Petrović dodaje da je društvo osnovano 1967. godine.
– Do sada smo imali koncerte širom sveta. Najupečatljiviji događaj nam je osvajanje zlatne medalje u Dižonu, na jednom od najprestižnijih folklornih dešavanja. Danas imamo oko 400 članova u četiri sekcija koje imaju više podgrupa. Sekcije su ansambl narodnih igara i pesama, narodni orkestar, amatersko pozorište i tradicionalno pevanje. Imamo i rekreativce, to su roditelji naše dece i ljudi sa strane koji vole da se bave rekreativno folklorom, zatim veterane. Sarađujemo sa brojnim organizacijama širom Srbije – predstavlja Petrović KUD “Dimitrije Koturović”.
Jedan od organizatora Niti tradicije Stanoje Petrović, predsednik KUD-a “Mokranjac” iz Mokranja, ocenjuje da je i ove godine sve na zavidnom nivou.
– Gosti iz Beograda, Negotina i okoline i žitelji našeg sela su veoma zadovoljni. Ovo je jedina manifestacija u našem selu posvećena Mokranjcu i ljudi su željni folklornih igara i narodnih pesama i melodija. Veliku zahvalnost izražavamo udruženjima iz Beograda i Sikole, što su uveličala ovaj današnji događaj – kaže Petrović.
On je zahvalio i svima koji su učestvovali u organizaciji Niti tradicije.
– Poručio bih mojim Mokranjcima da se što više uključe u ovu manifestaciju, pogotovo mladi ljudi.
Svestrani
Svetislav Šutić je sa sestrom član orkestra društva iz Beograda. Oboje sviraju više instrumenata.
– Frulu sviram već devet godina, a u udruženju sam član šest godina. Sviram frule svih tonaliteta, dvojnice, okarinu i kaval. Probao sam da sviram i duduk, ali malo mi je veliki i nezgodan za prste – kaže talentovani frulaš.
Hodočašće
Muzikolog prof. dr Sanja Marinković, selektor “Mokranjčevih dana”, kaže da je dolazak u Mokranje sveti čin.
– Ovde smo na tradicionalnoj manifestaciji vezanoj za folklor ovog kraja, dakle ponovo smo u onome što je suština Mokranjčevog rada. On je otekao odavde i u njegovim genima je pesma, iz toga je izrastao i zato ovo hodočašće u Mokranje za sve nas predstavlja sveti čin. Prilika da se vidi kako se neguje ta tradicija danas, kako se neguju različiti narodni običaji, uvek osveži program Mokranjčevih dana a poseban začin daju gostujući ansambli zato što je ideja razmene suština programa Mokranjčevih dana. Gosti i domaćini razmenjuju znanja i tradiciju i to je ono što slavi Mokranjčevo ime – nadahnuto je izgovorila Sanja Marinković.
Divan program
Moramo napomenuti da su na ovoj manifestaciji bili prisutni i naši ljudi dijaspori, među njima i Srđan Niculović i Čedomir Mihajlović koji godinama koji žive i rade u u Frankfurtu. Oni nisu propustili priliku, prisustvuju Nitima tradicije kad su već u zavičaju. U publici je bilo i nekoliko povratnika iz inostranstva, a jedan od njih, Mile Jovanović, koji je decenijama radio u Frankfurtu položio je cveće palim borcima u Balkanskim, Prvom i Drugom svetskom ratu.
Dvojica prezimenjaka, koji nisu rođaci, Dragan i Alimpije Grujić, penzije su zaradili u Nemačkoj i Švajcarskoj .
– Svake godine dolazimo na ovu divnu manifestaciju, koja se održava u Mokranju. Inače današnji program je bio veoma bogat i lep, malo smo se zasladili mekikama i limunadom i uživali u lepom ambijentu – kaže za “Vesti” Alimpije Grujić, povratnik iz Švajcarske, koji živi u obližnjoj Kobišnici.
Gostoprimstvo
Jovanka Vanja Stanojević, direktor Doma kulture u Negotinu kaže da 17 godina traje uspešna saradnja Mesnom zajednicom Mokranje.
– Uvek se veoma radujemo i trudimo da napravimo dobre programe i mislim da uspevamo zahvaljujući žiteljima ovog mesta, KUD-u “Mokranjac” i ljudima dobre volje koji se stvarno nađu svima nama na usluzi, da iznesu bogatu ponudu i na tradicionalan način ugoste sve učesnike koji dođu na ovu manifestaciju – ističe Stanojevićeva.
