Miladin – Mića Adamović, dugogodišnji novinar, urednik i autor više knjiga o Josipu Brozu Titu u knjizi “Ađutant” piše i kako je 1961. godine planirano Brozovo putovanje u Brazil i druge zemlje Južne Amerike, koje tada nije ostvareno. Milan Žeželj, komandant Titove garde i maršalov ađutant Adamoviću je ostavio u nasledstvo vredne spise na osnovu kojih je napisana i epizoda o akciji “Globus”, odnosno pripremama Titovog putovanja u Brazil, koje je tada odloženo i realizovano skoro dve godine kasnije.
Pored svih preduzetih akcija preko Atlantika, na “sređivanju domaće emigracije”, katolička crkva u Brazilu bila je velika muka za ljude koji su u kancelariji državnog sekretara za unutrašnje poslove Jugoslavije pravili planove “političkih i operativnih akcija po pitanju bezbednosti Josipa Broza”. Ali i tu je Udba pronašla efikasan “recept” kako da doskoči Vatikanu.
Nadmudriti Vatikan
Prema pouzdanim podacima “štaba za Brozovu bezbednost”, katolička crkva u Brazilu od prvog dana neprijateljski se postavila prema Titovoj poseti. Udba je zato ispitivala sve mogućnosti i preduzela mere da se ova crkva manje opoziciono i neprijateljski postavi prema poseti.
– Nastojimo da se što više i aktivnije u našoj zemlji angažuje visoki katolički kler radi određenog uticaja i pritiska na Vatikan, a takođe su preduzete i neke operativne mere u odnosu na Vatikan – obrazlagao je Radulović.
– Karakteristično je, u vezi s tim, da je pre neki dan pozvan u Rim vatikanski nuncije u Brazilu. U toku je i nekoliko kombinacija u pravcu Vatikana usmerenih na liniji pritisaka na kler u Brazilu radi izmene stava o poseti. Neke od ovih akcija imaju izgleda na uspeh – nastavlja on.
Pre nego što se “šestočlani štab” razišao, kod Ćeće je dogovoreno da se jugoslovenskom ambasadoru u Rimu odmah uputi depeša da najhitnije ispita i utvrdi sve okolnosti u vezi sa putovanjem brodom “Julije Cezar”, s tim da sa Italijanima uspešno reši da brod ne pristaje u špansku luku Barselona.
Izveštaj Titu
Dva dana posle sastanka u Beogradu sa najvažnijim ljudima DSUP, Odeljenja za koordinaciju DSIP i Odeljenja bezbednosti Garde, general Žeželj doneo je Brozu, 20. avgusta 1961. godine, na Brione materijale “prve faze bezbednosnih priprema”, ali i Predlog liste svih putnika za Brazil, kao i posebnu listu putnika koji bi s njim trebalo iz Đenove da isplove i putuju italijanskim brodom “Julije Cezar”.
U Bijeloj vili na Brionima Žeželj je predao Titu i prvi izveštaj Mate Horvatića iz DSIP-a, koji se upravo vratio iz Južne Amerike posle obavljenog specijalnog zadatka.
– Druže Maršale, izveštaj druga Horvatića sadrži dva dela, politički i operativni – pismenim putem obratio se komandant Garde svom Vrhovnom komandantu.
– Po mišljenju bezbednosti, materijali su solidno obrađeni i kao prva faza bezbedonosnih priprema, daje nam mogućnost brzog startovanja ostalih mera bezbednosti do vašeg dolaska u Brazil.
Zvoniće sva zvona
Jaša Almuli je u međuvremenu “dopro do ličnog sekretara kardinala”. Njegove informacije potvrđivale su stav crkve prema poseti Broza Brazilu.
– Lični sekretar kardinala Katoličke crkve u Brazilu rekao je Jaši Almuliju da je tačno da se na sastanku Federacija religioznih kongregacija Brazila, kardinalu “izmaklo”
da će zvoniti sva zvona u Riju u znak protesta zbog dolaska Tita, ali je današnji stav da treba sačekati definitivnu odluku – izveštavao je Horvatić.
– Sekretar kardinala, dalje je dodao, da oni prate odnose Vatikana sa Jugoslavijom. Može se pretpostaviti da će Vatikan ovu priliku iskoristiti za pritisak na nas, koristeći katoličku
crkvu i naše odnose sa Vatikanom. Ovo je potvrdio i senator Tomič u razgovoru sa našima u Čileu, kada je rekao da ne očekuje da katolička crkva preduzima mere protiv posete, ali da će vršiti pritisak u smislu naših odnosa sa Vatikanom.
Tri glavna grada
Prema programu posete predsednika Tita Brazilu, jugoslovenska ambasada u Rio de Žaneiru, u dogovoru sa Brazilskim šefom ceremonijala, predvidela je da Broz iz luke Recife ili Salvador, putuje u tri glavna grada Brazila (Braziliju, kao novu prestonicu, Sao Paulo kao ekonomski i Rio de Žaneiro kao kulturni centar) svojim avionima. U sva tri grada, međutim, katolička crkva imala je snažne pozicije što Titu, a ni njegovom obezbeđenju, nikako nije išlo na ruku. Osim toga, u Sao Paulu se nalazilo i oko 140 ustaša, pedesetak srpskih i 15 makedonskih emigranata, a u Riju 15 “aktivnih” ustaša, osam ljotićevaca i oko 10 monarhista (četnika).
Opipavanje “pulsa”
Pošto je bila velika nepoznanica kako će Tita dočekati guverner Rija Laserda, sa kojim je predsednik Sjedinjenih država Brazila Kvadros bio u poluzategnutim odnosima, najpre je Brozova izvidnica opipala “puls” zvaničnika u Riju.
Učinio je to Mirko Bruner kome je sekretar guvernera Laserde rekao “da smatra da Laserda predstavlja njihove unutrašnje razmirice”.
– To bi trebalo razumeti, a nadamo se da će biti primoran da lojalno primi Tita kao što je 31. jula primio sovjetsku misiju dobre volje – otkrivao je Mirku Bruneru karte generalni sekretar odnosno “šef civilne kuće” guvernera Laserde.
Za i protiv posete
Zbog prilično mutne bezbednosne situacije, nekoliko agenata jugoslovenske obaveštajne službe, zajedno sa pripadnicima bezbednosti, otputovali su u Južnu, Latinsku i Srednju Ameriku i odmah preduzeli političke i operativne akcije za siguran dolazak, boravak i odlazak jugoslovenskog predsednika iz Južne Amerike.
O ovim akcijama izveštaj je dostavio Mato Horvatić iz Koordinacionog odeljenja DSIP, posle obilaska jugoslovenskih predstavništava u zemljama Latinske Amerike u okviru “Akcije Globus, od 16. jula do 4. avgusta.
Brozovi obaveštajci su se potrudili da saznaju i šta koja od 12 postojećih partija u brazilskom Kongresu misli o predstojećoj Titovoj poseti, ali i kakvo je “raspoloženje” studenata, sindikata, intelektualnih krugova, brazilskih privrednika, administracije i “krugova” pod uticajem crkve povodom posete jugoslovenskog predsednika. Bila je to svojevrsna ocena snaga za i protiv posete.
