Šta je to novo što je objavljeno u ovoj fotomonografiji?
– Ove fotografije odavno postoje, neke su prvi put objavljene, ali sada je jedan deo njih predstavljen sa kompletnom bibliografskom građom i kao takve predstavljaju dokumentovan i autentičan prilog o genocidu NDH nad Srbima od 1941-1945, kada je ubijeno oko 75.000 dece do 14 godina, koliko je do sada evidentirano u popisu žrtava rata koji se vodi u Muzeju žrtava genocida. Ovo je svojevrsna optužnica protiv NDH u smislu istorijske odgovornosti prema zlodelima koja se ne smeju zaboraviti.
Nikad više u Hrvatsku
Od 1991. godine Mirković nije kročio u Hrvatsku, niti ima nameru da to uradi. Najžalije mu je što nije bio na sestrinom grobu koja je ubijena u maju 1995. u akciji "Bljesak", kao i na grobovima roditelja koji su u međuvremenu umrli.
Za Jasenovac se govori da je uvek bio tabu tema?
– Ne slažem se sa tim jer nije bilo zabranjeno to proučavati, ali nijednom režimu nije odgovaralo da se o tome javno mnogo govori, što zbog bratstva i jedinstva, dobrih međususedskih odnosa, mira u regionu, evropskih ciljeva… Mnogi kažu kako treba da gledamo u budućnost i tako olako prelazimo preko prošlosti. I onda, kada se na trenutke probudimo i osvrnemo na nju, svako bi da radi nešto ispočetka i izmišlja toplu vodu. A sve je tu pred nama. Ali, šta to vredi kada ljudi ne čitaju.
Da li je problem u nama, Srbima?
– Mi nemamo dovoljno razvijenu kulturu sećanja. Mi sećanje ne negujemo. To je u našem mentalitetu. Tako radimo i kad nam umre neko drag, sahranimo ga, oplačemo, onda napravimo daću – jedemo, pijemo, nekad i zapevamo, pa damo pomen nakon sedam, pa 40, pa godinu dana. I onda zaboravimo.
Kome je namenjena ova fotomonografija?
– Široj domaćoj i svetskoj javnosti i zato je štampana i na engleskom jeziku. Bio bih srećan da bude u fundusu domaćih i brojnih bibioteka u svetu. Jer ovo je dokument u kome su između dve korice pohranjena jeziva, šokantna fotografska svedočanstva o zločinima koje je hrvatska država činila na svim nivoima vlasti, prvenstveno prema srpskom življu. Mi to ne smemo da zaboravimo, a svet treba da vidi.
Drugovi ga smenili, gospoda "uhitila"
Jovan Mirković rođen je 1943. u Subotskom Gradu kod Novske. Studije istorije je završio na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Direktor Spomen-područja Jasenovac bio je u dva navrata – 1978/80. i 1990/91.
"Prvi put su me smenili drugovi, a drugi put uhitila gospoda", komentarisao je Mirković, koji je u novembru 1991. izbegao iz Hrvatske u Sarajevo, a od maja 1992. živi u Beogradu gde je, u Muzeju žrtava genocida, 2013. završio karijeru kao muzejski savetnik. Skoro ceo radni vek posvetio je istraživanju genocida nad Srbima u NDH.
