– Moje najbolje drugarice su Tatjana Raković i Dragana Simeunović iz Salcburga. Njihovi koreni su srpski i uzele su me pod svoje, tako da sam htela ne htela, zbog prijateljstva sa njih dve zavolela i upoznala srpske običaje i kulturu – kaže ova devojka, koja prema rečima njenih drugarica, bolje poznaje istoriju srpskog naroda od mnogih srpskih školaraca.
– O srpskim običajima i tradiciji znam gotovo sve jer, jednostavno, kada se sa nekim družiš kao što se nas tri družimo, prosto je nemoguće da ne znaš kako se proslavlja pravoslavni Božić ili Uskrs, ali takođe sam saznala i šta je to krsna slava – otkriva Aleksandra, koja završava srednju školu, a od nje saznajemo i to da obožava našu muziku.
– Na sve koncerte srpskih pevača, koji se održavaju u blizini Salcburga, redovno idemo, a Saša Matić nam je definitivno omiljeni pevač, ali volim i Lepu Brenu, Draganu Mirković, Stoju, ma sve koji pevaju – kaže mlada Austrijanka.
Ona racionalno objašnjava i zašto se druži sa Srpkinjama.
– Bilo da sam u Republici Srpskoj ili Srbiji, a često gostujem tamo, uvek se dobro provedem. Srbi su prijatni i opušteni. Dragi i nasmejani, ljubazni i oko sebe šire pozitivnu energiju, što mi se sviđa. Uvek spremni na pesmu i provod i to mi se mnogo dopada. Nisu uštogljeni, već prirodni. Austrijanci su suzdržani i hladni, racionalni. Komšije se ne poznaju i ne žele da se upoznaju, a to se zove otuđenost i ona mi se uopšte ne dopada – kaže ova mlada devojka koja planira jednog dana da se upiše među najuspešnije svetske bankare, ili makar ekonomiste.
Kupoholičarka– U Banjaluci sam kao i kad idem u Srbiju, potrošila sav novac koji sam ponela. Odeća je lepa i u trendu, a jeftina. Kupila sam čizme, cipele, patike, košulju, nekoliko majčica i naravno malo kozmetike, čisto da se nađe. Šta da radim kada sam kupoholičarka, a banjalučke prodavnice – primamljive – pravda se Aleksandra. |
