Američki zvaničnici u petak su objavili prve rezultate analize o rasprostranjenosti sindroma hroničnog umora navodeći da se procenjuje da od ovog poremećaja pati oko 3,3 miliona ljudi.
Centri za kontrolu i prevenciju bolesti saopštili su da je ovaj broj veći od broja utvrđenog u prethodnim analizama, kao i da je jedan od razloga za to dugotrajna pandemija korona virusa, prenosi Glas Amerike.
Učesnik istraživanja, doktorka Elizabet Anger, kaže da ovaj sindrom očigledno nije redak.
“Hronični umor karakteriše najmanje šest meseci ozbiljne iscrpljenosti, kada ni ležanje u krevetu ne pomaže. Pacijenti se žale na bolove, konfuziju i gubitak sećanja koji se posebno pogoršavaju posle vežbanja ili obavljanja posla. Nema leka za ovaj zdravstveni poremećaj, a ni analizama krvi ni drugim medicinskim testiranjima ne može da se uspostavi dijagnoza”, ukazala je doktorka Anger.
Istraživanja ukazuju da je mogući uzrok sindroma hroničnog umora produžena reakcija tela na neku infekciju ili na neki drugi problem sa imunitetom.
U ovu statistku ubrojani su i neki pacijenti sa produženim kovidom, koji podrazumeva višemesečne ili čak višegodišnje zdravstvene tegobe posle preležanog kovida.
O sindromu hroničnog umora se govorilo još pre 40 godina, kada je dijagnostikovan u državama Nevada i Njujork, ali uglavnom se smatralo da je u pitanju neki psihosomatski poremećaj koji je nazvan “japi grip”.
“Nikada u SAD ovaj sindrom nije postao klinički popularna dijagnoza jer za to ne postoje lekovi i ne postoje smernice kako se leči”, kaže Danijel Klou, direktor Centra za istraživanje umora i hroničnog bola u Mičigenu.
Eksperti veruju da je samo deo onih koji boluju od ovog sindroma uračunat u statistiku.
