Sa svih strana zbiraju se Bujanovčani, ozarenih lica, u nestrpljivom očekivanju da "svadba" počne. Na sofri su ponude za svačiju dušu. Stiže i muzika, romski orkestar Ćazine delije.
Drelja Ogorelja je običajni ritual, tipično bujanovački, potpuno nepoznat u etnografskoj tradiciji Srbije.
To je imitacija svadbe, na kojoj se glavni junak Drelja Ogorelja ženi, a nevesta mu je muškarac preobučen u snaškino ruho. Svi se slažu da karneval potiče iz pradavnih vremena, s preovlađujućim paganskim elementima.
– Pretpostavlja se da je konačan vid dobio u vreme turskog ropstva Turci kad su Srbi imali retku priliku da se okupe, pa su izmislili svadbu Drelje Ogorelje – priča Mome Lingur.
Odjednom, narod se uskomešao, počelo je zviždanje, dobacivanje i trka dece. Stiže njegovo veličanstvo Drelja Ogorelja. To je krepak stariji čovek, u čistoj seljačkoj nošnji od šajaka. Za pojasom mu jatagan i neka zarđala kuburetina. U ruci nosi prut od gabrovog drveta dužine oko tri metra, kojim će od nasrtljivaca braniti svoju "nevestu". Drelja Ogorelja je Pavle Nikolić, koji je u toj ulozi više od 10 godina.
Susret mladenaca je dirljiv – u zagrljaju od koga mladoženji pucaju kosti, ljube se tri puta u obraz i jednom u usne rumene.
– I otac mi, Rade Keža, bio je nevesta, pa je i meni, Ivici Keži, ostavio to u amanet – kaže nevesta Ivica Keža.
Najzad dolazi čas za "bračne dužnosti". Publika obrazuje krug u koji ulaze mladenci, dever i devet muških svatova. Uz obredne pesme, kreću se i ocrtavaju krst. Dever po asfaltu prostire dve ponjave za novopečeni par. Nevesta nosi naramak suvog pruća koje pali i kraj vatre igra ples. Drelja se oblizuje, pokušava da je obljubi, ali mu ona ne da, dok kolo igra oko njih i peva: "Drelja nije kadar da večera sa babom. Drelja nije kadar da spava sas babom!"
Pesme i igreKarnevalu Drelja Ogorelja je prisustvovalo oko 1.000 žitelja Bujanovca, a u njemu su učestvovali i mladi članovi kulturno-umetničkog društva Kolo iz tog mesta. |