Sunčev sistem se sastoji od Sunca, devet planeta, oko 90 meseca, velikog broja kometa i asteroida. Prvi poznati astronom bio je Grk Ptolomej, koji je živeo u 2. veku. On je smatrao da se Zemlja nalazi u središtu svemira i da se planete, Mesec, pa i Sunce okreću oko nje. Poljak Nikola Kopernik je doveo u pitanje Ptolomejevo shvatanje i tvrdio da se Zemlja zajedno sa svim planetama okreće oko Sunca, a da se oko Zemlje okreće jedino Mesec. Objavio je 1543. godine knjigu "O obrtanjima nebeskih krugova", koju je crkva zabranila jer je smatrala da je Zemlja u središtu svemira. Danas smo otkrili mnoge tajne svemira zahvaljujući satelitima i sve jačim teleskopima, a što dalje gledamo, pronalazimo sve više misterija.
1. VENERIN VRTLOG
Osam godina oluje
Divovski vrtlog u blizini Venerinog južnog pola ponaša se kao oluja, ali bez kiše i grmljavine. Vrtlog veličine Evrope iznad planete otkriven je 2006. godine i redovno menja oblik, ponekad je u obliku slova S, ponekad liči na osmicu, a nekad je kao mrlja. Prošle godine naučnici su otkrili da su u pitanju dva vrtloga na različitim visinama. Vetrovi na Veneri, inače, duvaju takvom brzinom da su u stanju da čitave formacije oblaka pomeraju oko planete za samo četiri Zemljina dana. Dugogodišnji cikloni su česta pojava na planetama poput Jupitera i Saturna, koje brzo rotiraju. Venera se okreće polako, ali se njena atmosfera vrti 60 puta brže od same planete. Zašto je to tako, astronomi ne umeju da objasne.
2. MISTERIOZNI JAPET
Kosmički svetionik
Saturnov najveći mesec Japet pred naučnike postavlja zagonetke otkad ga je otkrio italijanski astronom Đovani Kasini 1671. On je primetio da mesec ima dva lica, tamnije i desetostruko svetlije lice. Kasnije je otkriveno da je jedna njegova strana prekrivena svetlijom materijom. Artur Klark ga je zato zvao kosmičkim svetionikom. Automatske sonde koje su proletele pored Japeta otkrile su ogromnu formaciju koja podseća na zid, takozvani Japetov ekvatorijalni greben (visok 13 km, 1.300 km dug, 20 km širok) pa mesec podseća na orahovu ljusku. Greben sledi liniju ekvatora gotovo neprirodno savršeno. Jedna teorija kaže da je Japet imao prsten koji je pao na površinu, stvarajući greben. Na jednoj fotografiji je i misteriozno uzvišenje nalik na obelisk.
3. PAUK NA MERKURU
Zagonetni krater
Svemirska sonda Mesindžer proletela je na manje od 200 kilometara od planete Merkur 2008. godine. Prošlo je 30 godina otkad je prethodna sonda poslala podatke o planeti najbližoj Suncu. Naučnike su iznenadili oblici nekih kratera na Merkuru. Među njima se izdvaja krater širok 41 km, koji je dobio ime pauk. Sa više od stotinu zvezdasto raspoređenih dubokih useka poput paukovih nogu ovaj basen izgleda kao da će se raspući. Veruje se da u kraterima ima zaleđene vode. Ovakva formacija nije zabeležena ni na jednoj drugoj planeti. Mesindžer je od 2011. kružio oko Merkura i tu ostao godinu dana. Budući da planeta nema atmosferu, temperature na njegovoj površini variraju od minus 183 u senci do 427 stepeni na suncu
4. MIRANDA MONSTRUM
Frankenštajn sa neba
Miranda je najmanji Uranov satelit i najviše deformisan u celom Sunčevom sistemu. NASA ga opisuje kao Frankenštajna, jer izgleda kao da njegovi delovi ne idu zajedno. Maksimalna temperatura na Mirandi je minus 187 stepeni. Otkrio ju je Džerard Kojper 1948. godine, a Vojadžer 2 je jedina letelica koja je posetila Mirandu 1986. godine. Jedni do drugih na njoj se nalaze doline, litice, pukotine, krateri, terase i kanjoni. Naučnici ne znaju uzrok, ili se mesec raspao, pa su se iz nekog razloga delovi opet spojili, ili ga je zasula kiša meteora po celoj površini. Najupečatljiviji detalj na njenoj površini je svetli oblik u obliku latiničnog slova V, poznat po imenu Ševron.
5. MRLjE NA URANU
Iskrivljeni džin
Uran je otkrio 1781. godine astronom amater Viljam Hersel pomoću teleskopa koji je sam konstruisao. Uranovi prstenovi su otkriveni tek 1977. godine, a teleskop Habl je 2006. otkrio tamnu mrlju na Uranu. Naučnici pretpostavljaju da razmaknuti oblaci omogućavaju da se vidi dublje do površine planete. Astronomi su 2011. otkrili veliku belu mrlju, 10 puta svetliju od ostatka planete. Činilo se da je stotinama kilometara široka i da je divovska oluja metana. Međutim, Habl je otkrio da je u paru s tamnom mrljom koja stoji uporedo s njom, što je izazvalo još veću nedoumicu. Uran je neobičan po tome što je okrenut na bok, tj. osa rotacije mu je nagnuta čak 98 stepeni, verovatno usled sudara sa nekom planetom.
6. PARA NA CERERI
Zora na okeanu
Cerera ili Ceres je najveći asteroid ili patuljasta planeta u Sunčevom sistemu. Otkrio ju je Đuzepe Pjaci 1801. godine, a ime je dobila po Cereri, rimskoj boginji zemljoradnje. Pretpostavlja se da na njoj ima više vode nego na Zemlji. Teleskop Evropske svemirske agencije Heršel otkrio je neobjašnjive oblake pare. Postoje dve glavne teorije. Para dolazi iz tamnijih delova planete koji upijaju sunčevu svetlost i led se pretvara u paru. Druga mogućnost je vulkanska aktivnost. Cerera možda sadrži okean ispunjen tečnom vodom, što je čini metom sadašnjih potraga za vanzemaljskim životom. Nasa je 2007. poslala sondu Zora, koja će na Cereru stići 2015. godine.
7. PEPELjASTO SVETLO VENERE
Carsko slavlje
Površina Venere je veoma suva i podseća na pustinjska područja na Zemlji sa kojih se mestimično izdižu vulkanske kupe i stenovite ploče. Vulkanska aktivnost na Veneri je veoma visoka i verovatno je ona glavni uzročnik gomilanja ogromnih količina ugljen-dioksida u atmosferi, čak 96 odsto. Postojanje pepeljaste svetlosti na tamnoj strani planete u srpastoj fazi jedna je od najvećih nepoznanica. Ovaj slabi svetlosni odsjaj uočen je još 1643. godine. Astronom Grithizen iz 19. veka verovao je da na Veneri gori šuma da bi se napravile oranice ili da se slavi ustoličenje novog planetarnog cara.
8. VULKANI MESECA IO
Pakao kod Jupitera
Najviše uzbuđenja astronomima je priredio Io, Jupiterov mesec. Pokazalo se da je Io najveće vulkanski aktivno telo u Sunčevom sistemu. Bili su to prvi živi vulkani otkriveni van Zemlje. Neki od njegovih vulkana izbacuju lavu 375 km iznad njegove površine. Ali, ovi vulkani se pojavljuju na krajnje čudnim mestima. Obično lava izbija iz mekih stena koje se brzo zagrevaju, a vulkani sa Ija izbijaju daleko od očekivanog mesta. Procenjuje se da godišnje površinu Ija pokrije sloj lave debljine jedan centimetar. Veći deo vode je ispario usled paklenih uslova na mesecu.
9. SATURNOV DAN
Rastegljivi dani
Gotovo četiri veka astronomi su razmišljali o lepim Saturnovim prstenovima, ali niko ne zna zašto se oni tu nalaze. Možda su ostaci nekadašnjeg meseca koji se raspao ili delići kometa koje je kidala gravitacija planete. Nepoznata je i dinamika strašnih oluja i vetrova na površini planete, kao i njena rotacija. Do sada su do Saturna poslate tri letelice čiji je zadatak bio da izmere dužinu njegovog dana, ali su sve tri imale sasvim drugačije rezultate.
10. LINIJE EVROPE
Izgrebana kugla
Evropa je jedinstven mesec Jupitera koji je zapanjivao naučnike stotinama godina. Blistavonarandžaste boje, ima jedinstven izgled u Sunčevom sistemu, i ubraja se među najsjajnije. Ima skoro glatku površinu jer nema kratere, a najveće uzvišenje dostiže samo 40 metara. Godine 1999. naučnici su otkrili linije koje presecaju Evropu u različitim smerovima. Tako mesec liči na vrlo izgrebanu narandžastu kristalnu kuglu.
