Iako nije prošlo mnogo vremena od poslednje donacije, našim novinarima javila se nesrećna samohrana majka Ljiljana Čolić (66) iz Ljubesela kod Topole, čiji je sin Aleksandar (45) oboleo od ubrzanog starenja mozga, zavapivši za pomoć.
Ogrev je pri kraju, a njihove snage nikakve da se sa tim problemom suoče. U razgovoru sa ovom namučenom ženom, koja više od 20 godina brine o sinu za čiju boljku pravog leka nema, saznajemo i da je Acino stanje iz dana u dan sve lošije, a da i ona kuburi sa zdravljem.
– Ostalo nam je malo ogrevnog drva koje smo uspeli da kupimo zahvaljujući donaciji Udruženja Srpske bratske pomoći iz Kanade. Istini za volju, nismo u mogućnosti da kupimo još, a zima je svakim danom bliže, što me posebno plaši. Mom Aci, takođe, sve je gore. Gubi vid, zaboravlja, nepokretan je, a i s rukama je stanje sve gore pošto lako ispušta stvari. Nisam ni ja bolje, budući da već devet meseci muku mučim sa polomljenom rukom koja još nije zacelila i još moram da negujem Acu. Muke su to velike, ali sami smo i moramo da se borimo kako znamo i umemo – poručila je 66-godišnja majka Ljiljana Čolić.
O mučeničkom i tegobnom životu Ljiljane Čolić i njenog sina Aleksandra, a pre svega divnim ljudima koji misle i paze na njih, pišemo više od decenije. Za sve to vreme Aleksandru i Ljiljani je stizala vredna pomoć u vidu lekova, novca, odeće, obuće, namirnica… Slobodno možemo reći da ih je upravo ta dobrota održala.
Nada samo dobri ljudi
– Da nije “Vesti” i tako divnih ljudi, mislim da Aca i ja ne bismo bili u životu. Nevolje su višegodišnje, naše snage iscrpljene, a mogućnosti da nešto popravimo jednake nuli. Zato smo i sada u nevolji i sve nade polažemo u dobre ljude. Još jednom hvala svima do neba i za sve što su sad činili za nas – rekla je Ljiljana Čolić, sa kojom možete stupiti u kontakt putem telefona na broj: +381 65 640 17 85 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći ili uplatiti novac na tekući račun: 160-5300101338497-26 na ime Aleksandar Čolić.
