Svet je posle dva svetska rata, od polovine prošlog veka do danas, izbegao treći, ali je bilo sukoba u nekim delovima planete, od kojih su neka ratna žarišta tinjala godinama. Protivnici globalizma i neki analitičari tvrde da su u skoro svakom sukobu američki prsti, ukazujući da su SAD otvoreno ratovale, poput Vijetnama i Iraka, podsećajući i na bombardovanje SR Jugoslavije, ali da se ponegde oseća miris ruskog naoružanja.
Takvu sliku sveta iznenadio je korona virus koji je prvo posvađao rukovodstva najmoćnijih zemalja poput SAD i Kine i doneo porazne informacije o nesolidarnosti u EU kad se čulo da su Poljska i Češka zaustavile kineske pošiljke medicinske opreme virusom teško pogođenoj Italiji. SAD su se nedavno urotile protiv Kine, što je otkrio američki list “Forin polisi”, koji je objavio da je Vašington u Ujedinjenim nacijama vršio pritisak na usvajanje rezolucije kojom bi se u velikoj meri okrivila Kina za to što je, “pustila patogen u svet”. Peking je lopticu prebacio u američko dvorište, a u međuvremenu su SAD počele da beleže vrtoglavi rast obolelih. S naletom korone, usledilo je u aprilu otrežnjenje, pa su kritički tonovi predsednika SAD Donalda Trampa utihnuli. Tračak nade da će se krojači svetskih prilika primiriti i pomiriti dao je važan događaj čiji su glavni akteri svetske sile Zapada i Istoka. Posle Hladnog rata i lova na komunističke veštice, smrtonosni virus kao da je uneo duh približavanja i izrodio klicu solidarnosti koja se čita u sletanju ruskih aviona punih medicinske pomoći na američko tlo. Pomoć Moskve je usledila posle telefonskog razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i SAD Donalda Trampa. Iz Kremlja se čulo da je Tramp prihvatio pomoć s “velikom zahvalnošću”. Da li je to tračak nade da će suprotstavljene vojne formacije širom sveta zameniti udružene ekipe naučnika u borbi protiv nevidljivog neprijatelja?
