I jermenska i azerbejdžanska strana saopštavaju da je tokom noći došlo do kršenja primirja i da su granatirana pogranična mesta usled čega su stradali, između ostalog i civili, a naneta je i materijalna šteta vojnoj i civilnoj infrastrukturi.
Prema saopštenjima Ministarstva odbrane Azerbejdžana, tokom noći došlo je do sukoba i to u različitim pravcima fronta, uglavnom bez učešća teške vojne tehnike.
Kako se navodi, kontraofanziva azerbejdžanske strane izvedena je nakon napada jermenske strane, a nanet je težak udaraca vojsci Karabaha duž cele linije fronta.
Sa druge strane, prema saopštenjima zvaničnog Jerevana, azerbejdžanska strana je granatirala naselja u kojima žive Jermeni, te je tom prilikom jedan civil podlegao povredama.
Alijev: Cilj Azerbejdžana – da Jermenija oslobodi teritoriju
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je glavni cilj Bakua na pregovorima o Nagorno-Karabahu da se Jermenija saglasi da oslobodi spornu teritoriju.
– Kao što vam je poznati, SAD, Rusija i Francuska su članice minske grupe pregovora o Nagorno-Karabahz. Naši sastanci su redovna stvar. Međutim, statusa kvo više ne postoji kao što je nekad bilo. Rukovodstvo Jermenije je dužno da oslobodi okupiranu teirtoriju, to je naš jedini zadatak na tim pregovorima – rekao je on.
Sukob u Nagorno-Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni su usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre bio je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan izjavili su da ga druga strana nije ispoštovala.
