Ovakve pretnje, poznate kao scenario Nemezis ili Zvezda smrti, decenijama su bile u domenu naučne fanatastike, ali i ozbiljnih astronomskih istraživanja.
Američki "En-Bi-Si njuz" navodi da, pre nego što vas uhvati panika, treba da čujete fizičara koji je pre nekoliko godina sproveo istraživanje o "zvezdi smrti". Po njemu, HIP 85605 nema šanse da se "probudi u doglednoj budućnosti".
– Važno je za astronome da budu na čelu identifikovanja rizika koje bi po nas mogli da imaju objekti iz dalekog svemira. Ali da baš ova zvezda zbriše čovečanstvo? Verovatno bih se pre kladio da to nije u stanju – kaže Džon Bohanski s Univerziteta Rajder.
Najnoviju studiju vodio je Korin Bejler-Džons sa nemačkog Maks Plank Instituta za astronomiju, a prihvaćena je za objavljivanje u naučnom časopisu "Astronomija i astrofizika". On je koristio Monte Karlo statističku simulaciju da bi analizirao galaktičke orbite na desetine hiljada zvezda koje prati satelit "Hiparhos" Evropske svemirske agencije.
Bejler-Džons je hteo da utvrdi koliko tih zvezda može u teoriji da dođe na udaljenost od 6,5 svetlosnih godina od našeg Sunca. Odgovor je 42.
Od ta 42 strana sunca, susret sa HIP 85605 bio bi izgleda najbliži. Ova zvezda je danas na 16 svetlosnih godina udaljenosti i procenjeno je da ima 90 odsto šanse da priđe na razdaljinu od 1.234 milijarde kilometara do 6.115 milijardi kilometara. To možda ne zvuči blizu, ali je dovoljno blizu da poremeti gomilu kometa u Ortovom oblaku našeg solarnog sistema, za koji se veruje da je na 1,6 svetlosnih godina od Sunca.
– To bi ih stvarno rasturilo i pretpostavljam da bi izazvalo popriličan meteorski roj, potencijalno poprilično katastrofalan – navodi Adrijan Melot, fizičar s Univerziteta Kanzas.
