Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je juče, nekoliko dana pred posetu kancelara Angele Merkel Ankari, u cilju prevazilaženja problema koje njegovi zemljaci imaju u Nemačkoj, zahtevao otvaranje turskih gimnazija i univerziteta u Nemačkoj.
”Mi u Turskoj imamo nemačke gimnazije, zašto u Nemačkoj nema nijedne turske gimnazije? Čovek prvo mora da savlada sopstveni jezik, dakle, turski, a to je, na žalost, retko slučaj’, upitao je Erdogan u izjavi nedeljniku ”Cajt”, predloživši turski univerzitet u Nemačkoj.
|
Integracija stranaca u nemačko društvo, pre svega, najbrojnijih Turaka je dnevno aktuelna tema o kojoj se raspravlja i najčešće upozorava da je to ”dvosmerna ulica” i da i Nemci i stranci treba da učine doređene korake. |
”Mi upravo gradimo jedan nemačko-turski univerzitet u Istanbulu. Zašto ne gradimo jedan i kod vas”, upitao je Erdogan, ocenivši da za to postoji odgovarajuća potreba i da bi to bio doprinos integraciji.
Na ove Erdoganove predloge su danas jednostrano reagovali nemački političari iz različitih partija, koji smatraju da u Nemačkoj ne treba otvarati turske gimnazije.
”Ne verujem da će to doprineti integraciji, ako osnujemo gimnazije s nastavom na turskom”, rekao je danas ekspert za unutrašnja pitanja vladajućih demohrišćana Volfgang Bozbah, upozoravajući da bi to moglo da dovede do stavaranja paralalnih društava.
”Ko ovde želi da živi, taj mora znati nemački jezik i zbog integracije, zajedno s nemačkom decom iz komšilika da ide u školu”, rekao je Bozbah.
Da bi turske gimnazije u Nemačkoj bile kontraproduktivne, misli i bivši savezni poslanik Socijaldemorkatske partije (SPD) Lale Akgin, političarka turskog porekla.
”Turske gimnazije bi bile ćorsokak za đake. Da bi čovek u Nemačkoj bio uspešan, mora dobro znati nemački…”, rekla je Akgin.
Nemački Institut za stanovništvo i razvoj je pre par godina objavio podatke o statusu stranaca, pre svega najbrojnijih Turaka, po kojoj čak 30 odsto Turaka ostaje bez završene škole, a time i dobrog posla i statusa.
