Nemci dupliraju kvote za useljavanje radnika: Nova pravila i uslovi

pixabay.ocm

Nemačku je odlučila da sprovede reformu useljeničkog zakona kako bi podstakla dolazak kvalifikovane radne snage, a sprečila zloupotrebe sistema, o čemu se u Bundestagu raspravljalo nedavno. Za ljude sa takozvanog zapadnog Balkana postoji posebno pravilo koje donosi brojne olakšice, dok za mnoge države takvih olakšica nema.

Reforma useljeničkog zakona je jedan od načina kojima se Nemačka bori za novu radnu snagu. Najjačoj ekonomiji u Evropskoj uniji nedostaje više od 100.000 radnika na raznim pozicijama, a nesumnjivo je da će se taj broj povećavati.

Pravilo o useljavanju radnika sa zapadnog Balkana

Da bi Nemačka olakšala zapošljavanje stranih radnika, najpre kreće od sprečavanja zloupotrebe sistema uzimanjem azila za dobijanje radne dozvole. To je osnova Pravila o useljavanju radnika sa zapadnog Balkana koje je uvedeno pre sedam godina. Ono zato nije deo novog useljeničkog zakona, već je deo odredbe o kojoj će se naknadno raspravljati.

Ako je Bundestag odobri, ona bi podrazumevala da se ovo Pravilo produži za godinu dana, a kontingent radnika poveća duplo – sa sadašnjih 25.000 na 50.000 onih koji bi mogli da se usele i legalno rade u Nemačkoj, piše „Blic biznis“.

Pravilo za Zapadni Balkan je regulativa za građane Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije i sa područja Kosova i Metohije koji su pokušavali preko azila da dođu do nemačkog državljanstva i dozvole za rad.

Na taj način Nemačka želi da pozitivno utiče na tržište rada jer se za radnu dozvolu aplicira tako što se priloži potvrda od poslodavca u Nemačkoj, a preduslov je da u poslednja 24 meseca od podnošenja zahteva podnosioci nisu primali nikakvu socijalnu pomoć u toj državi.

Zasad ovo pravilo važi samo za državljane zemalja zapadnog Balkana, međutim, postoje predlozi da se ovakve olakšice prošire i na neke druge zemlje poput Gruzije, Tunisa i Moldavije, odakle dolazi veliki broj radnika. S druge strane, ima struja u Bundestagu koje nisu za to jer smatraju i ovu odredbu suvišnom zbog toga što se sprovodi mimo novog zakona.

Karta šansi

U okviru drugih načina za privlačenje i lakše zapošljavanje radnika je i karta šansi (Chancenkarte), koja se odnosi na zapošljavanje radnika upravo sa zapadnog Balkana.

Osnovna ideja ove nemačke verzije zelene karte kakva se daje u Kanadi ili SAD je transparentan sistem bodovanja. Razne stavke vrede određen broj bodova koji olakšavaju dobijanje boravišne i radne dozvole, a potrebno je da se sakupi najmanje šest.

Primeri nekih od kriterijuma i bodovanja:

4 poena – profesionalna kvalifikacija
3 poena – dobro poznavanje jezika
2 poena – radno iskustvo od 2 godine

Jedan od predloga se tiče i toga da će ljudi moći da dođu u Nemačku, nađu stan, pa tek onda krenu u potragu za poslom. Takođe se pominju i razne mogućnosti prekvalifikacije i lakšeg nostrifikovanja diploma iz drugih zemalja.

Plate za deficitarna zanimanja

Na naslovnicama nemačkih časopisa mogli su se pročitati naslovi koji govore o dubini problema nedostatka radnika u mnogim sektorima. “Špigl” je pisao: “Nikada pre u Nemačkoj nije bilo toliko upražnjenih radnih mesta kao danas”.

To su uobičajeni poslovi kojima se ljudi iz ovih krajeva tamo bave: razni zanati, građevinarstvo, ugostiteljstvo, medicina, logistika, ali i brojna druga niskokvalifikovana zanimanja i fizički poslovi. Posao ugradnje grejnih sistema je poslednji koji „iskočio“ kao delatnost u kojoj će tokom 2024. godine biti potrebno oko 60.000 radnika!

Svi deficitarni poslovi su dobro plaćeni u odnosu na zaradu koja se može dobiti za isti posao u zemljama zapadnog Balkana. Prema nekim podacima, plata medicinske sestre dostiže vrednost i više od 4.500 evra, a negovatelja od 1.500 – 3.651 evra. Zidar može mesečno da zaradi oko 5.000 evra, operator viljuškara je plaćen od 1.890 do 3.779 evra, a kuvar više od 6.500 evra.

Frizerski zanat se plaća minimalno 1.576 evra, a zarada može da naraste do 3.240 evra. Za čišćenje prostorija se plaća od 1.500 do 2.849 evra, a primeri ovakvih plata su brojni.

U Nemačkoj živi više od 450.000 ljudi iz Srbije. Prema podacima o prilivu stanovništva iz novembra prošle godine, najbrojniji su ukrajinski migranti, a u periodu od 2014. do 2022. najviše dolazaka registrovano je iz Rumunije, Poljske, Bugarske Avganistana i Sirije.