Da je novčić kod donošenja velike odluke u porodici Majdov pre 13 godina pokazao “pismo” umesto “glave” ne bismo pre nekoliko dana, u Monpeljeu, zahvaljujući Nemanji Majdovu, evropskom šampionu u džudou, slušali “Bože pravde”. Čak i da se to desilo, na pobedničkom postolju bio bi neko drugi, možda čak i Stefan, stariji od braće Majdov.
Presudni momenat u životu evropskog i svetskog šampiona u džudou, Nemanje Majdova, dogodio se leta 2010. kada je porodica odlučivala koji sin će imati prednost u daljoj profesionalnoj karijeri u džudou. Nemanja i Stefan su bili izvanredni na tatamiju, obojica vrhunski talenti, već ih je pratila reputacija budućih šampiona, ali nedostatak finansijskih sredstava u kući doveo je do toga da je moralo da se “preseče”. Porodici nije bilo nimalo jednostavno zbog toga, ali se pokazalo da im je sudbina dodelila prave karte u špilu gde se od prvog dana znalo šta je čija uloga. Zato Nemanja voli da kaže da je on “porodični projekat”.
– Ja sam samo čovek koji izađe na teren i odigra sa već dobijenim kartama. Otac Ljubiša je trener, majka Biljana stub kuće i uvek je držala na okupu oca, brata i mene. Stariji brat Stefan je na početku čak bio bolji od mene, ali u tom probijanju, zbog finansija smo morali da biramo između nas dvojice. Bacali smo novčić. Da je izabran brat, možda bi bio veći šampion od mene – priča Nemanja.
Otac Ljubiša bacio je novčić u vazduh i posle dve sekunde je pao na pod.
Glava, rekao je Ljubiša, biće Nemanja.
Mlađi od braće Majdov je rođen 10. avgusta 1996. u Istočnom Sarajevu. Pored toga što je bio dvostruki evropski juniorski šampion, na SP 2017. u Budimpešti, doneo je Srbiji prvu svetsku zlatnu medalju posle 37 godina! U istoj kategoriji do 90 kg, godinu kasnije, u Tel Avivu, stigao je do srebrnog odličja na šampionatu Starog kontinenta. Uspeh je ponovio i 2020. kada je u Pragu stao na drugi stepenik pobedničkog postolja. Pored svetskih i evropskih medalja bio je najbolji na Gran priju u Marakešu 2019, a na Mediteranskim igrama u Taragoni 2018, drugi.
Nemanjinu karijeru obeležile su teške povrede kolena. Čak četiri puta je kidao ligamente. Mnogi su mislili da je kraj već posle prve povrede, 2015, kada je pokidao tri od četiri ligamenta desnog kolena. Međutim, dr Aleksandar Jakovljević verovao je u oporavak i posle godinu dana ga vratio na tatami, zbog čega je zaslužio mesto u timu evropskog prvaka.
Ne samo da je od malena pokazivao talenat za sport, već se Nemanja isticao i u školi. Osnovno i srednjoškolsko obrazovanje obeležio je kao đak generacije. Fakultet je završio kao najbolji student, magistraturu sa prosekom 10! Vaspitan je da ostane skroman i bude zahvalan na svemu što mu život donosi, da se bori za sebe, ali i pomaže drugima. Ostaće zabeleženo da je sav novac od nagrade za osvajanje Gran prija prosledio za lečenje jednogodišnje ćerke njegovog drugara. Dan pred takmičenje video je na društvenim mrežama apel druga za pomoć maloj Lejni, oboleloj od leukemije. Pomolio se Bogu da osvoji nagradu i prosledi je za lečenje. Tako je i bilo. Nemanja je veliki vernik. Pred svako važnije takmičenje deo priprema podrazumeva obilazak manastira! Poznat je kao fan Novaka Đokovića, čijim se uspesima raduje kao i svojim…
