Pre nekoliko dana Nemanja Bjelica je objavio završetak košarkaške karijere. Pošto je uvek bio tih, miran i povučen, takav mu je bio i oproštaj. Bez fanfara i velikih reči obratio se pismom na društvenim mrežama. Popularni Profesor otišao je u istoriju i zasluženu penziju, kao jedan od najtalentovanijih i najuspešnijih srpskih igrača 21. veka.
Bjelica je rođen 9. maja 1988. u Beogradu. Prošao je omladinske selekcije Partizana, ali u matičnom klubu nije prepoznat kao perspektiva, što je bio ogroman propust crno-belih. Cela njegova generacija je raspuštena kao netalentovana, pa je Nemanja morao težim putem do uspeha. Menadžer ga je 2007. odveo u austrijski Trajskirhen, gde je Beli započeo profesionalnu karijeru. Sreća ga je pogledala godinu dana kasnije, kada je stigao u Crvenu zvezdu na probu. Na klupi crveno-belih tada je bio Svetislav Pešić, a iskusni trenerski vuk odmah je video ogroman potencijal kudravog dugajlije. Vrlo brzo, Bjelica se profilisao kao jedan od lidera tima, iako je bio među najmlađima. I, ne samo to, dobio je loptu u ruke i postao plejmejker. Danas, kada se cela planeta divi Nikoli Jokiću i njegovim organizatorskim sposobnostima to više nije neko čudo, ali u ono vreme dati loptu u ruke momku od 209 cm bio je vizionarski potez. Ali, Kari je znao šta radi. Nemanja je na Malom Kalemegdanu stasao i nagovestio fantastične mogućnosti, a trofeji i priznanja stigli su u inostranstvu. Ređali su se veliki klubovi i uspesi, a karijera je stalno išla uzlaznom putanjom. Baskonija, pa Fenerbahče, pod vođstvom Željka Obradovića, bio je MVP košarkaš Evrolige u sezoni 2014/15, a potom i sedam uspešnih godina u NBA ligi. Kruna američke priče došla je u poslednjoj sezoni, kada je sa Golden Stejtom postao šampion. Puni hvale bili su u San Francisku na konto Bjelice, ističući njegove ogromne zasluge i svestranost koju je donosio sa klupe.
Bajkovitu košarkašku priču Nemanja je želeo da okonča u Crvenoj zvezdi, tamo gde je sve krenulo, ali nije se dalo. Godine i povrede su ostavile trag, ali Bjelica nije ostao dužan svojoj Zvezdi. “Delije” su uživale u njegovim sjajnim partijama dve godine. Sa reprezentacijom Srbije Nemanja je osvojio srebra na EP 2009. i SP 2014. i uvek je isticao koliko mu znači igranje za nacionalnu selekciju.
Preambiciozni roditelji često opterećuju talentovanu decu, namećući im teret uspeha kao uteg. Po rečima Nemanjinog prijatelja i menadžera Bojana Tanjevića, otac Milovan je odigrao važnu i pozitivnu ulogu u stasavanju sina. Beli je oženjen Mirjanom od 2010, a imaju dvoje dece – Niku i Stefana. Nemanja naslednike navodi kao najveći životni uspeh.
