Novootkrivena vrsta dinosaurusa u Japanu je, prema rečima naučnika, hodala Zemljom pre oko 80 miliona godina, a svoje ogromne kandže koristila je u određene svrhe.
Najnovija studija sugeriše da je obalama azijskog kontinenta za vreme krede hodao dvonožni dinosaurus koji je imao duge kandže nalik noževima. Međutim, ovaj dodatak mu prema tvrdnjama naučnika nije služio za komadanje životinjskog plena, već za sečenje vegetacije.
Fosilni ostatak koji su naučnici proučavali pripadao je grupi dinosaurusa poznatoj i kao terizinosaurusi – dvonožni biljojedi sa tri prsta koji su živeli pre oko 145 miliona do 66 miliona godina koja je tokom vremena evoluirala i prilagodila se spoljašnjim uslovima.
Gmizavac pored mora
Japanski naučnici su 2008. godine prilikom iskopavanja pronašli fosil u Nakagavi, koja se nalazi na Hokaidu – mestu poznatom po bogatim fosilnim naslagama. On se prilikom iskopavanja nalazio u očvrsnuloj mineralnoj naslazi, a paleontolozi su tvrdili da se radi o već poznatoj vrsti terizinosaurusa zbog nedostatka uporednih podataka u to vreme.
Međutim, podaci iz mnogih drugih fosila koji su otkriveni i opisani u godinama nakon toga, pomogli su u klasifikaciji fosila na osnovu oblika kandže prednjeg dela stopala. Otkriće je podstaklo drugi tim paleontologa da ponovo pregleda uzorak sa ciljem detaljnijeg ispitivanja.
Ova novoopisana vrsta je dobila ime Paralitherizinosaurus japonicus. Pošto je rod već bio poznat nauci – prevedeno sa latinskog znači “gmizavac pored mora” – vrsta je dobila ime u čast Japana gde je i pronađen primerak. Fosil prema tvrdnjama naučnika predstavlja jedinstven nalaz dela pršljena, zgloba i stopala.
Nova analiza – nova saznanja
Na osnovu analize, autori najnovije studije su zaključili da je fosil – dužine oko 10 cm, pripadao terizinosaurusu koji je živeo pre otprilike 80 do 82 miliona godina. Fosilizovana kost stopala sadržala je i dinosaurusovu kandžu, koju je prema njihovim tvrdnjama koristio za sečenje vegetacije kojom se hranio.
Oni su posumnjali da je ova vrsta koristila kandže u određene svrhe što kod ranih terizinosaurusa nije zabeleženo. Drugim rečima, one nisu bile prilagođene samo jednoj aktivnosti. “Ovaj dinosaurus je svoje kandže koristio kao sredstvo za hranjenje, a ne za agresiju. Njima je privlačio žbunje i drveće bliže ustima”, rekao je koautor studije Entoni Fiorilo, profesor sa Univerziteta u Dalasu.
Na osnovu čega su zaključili da je određena grupa evoluirala i da je potrebno klasifikovati novu vrstu.
Kako se navodi u studiji, fosili terizinosaurusa su pronađeni širom Azije, kao i u Severnoj Americi. Međutm, samo na osnovu ovog primerka nemoguće je sa sigurnošću tvrditi koliko je velika bila ova vrsta, dodao je Fiorilo. A ono što naučnici sa sigurnošću mogu da kažu jeste da je Paralitherizinosaurus japonicus verovatno bio velik kao i hadrosaurus koji je mogao da naraste i do 9 m.
Naučnici dodaju da je fosil očuvan u dosta dobrom stanju, stoga se nadaju da će u budućnosti na istom mestu naći još neke osatke.
Studija je objavljena 3. maja u časopisu Scientific Reports.
Inače, pojedine vrste Terizinosaurusa su imale kandže duže od metra.
