Novinar Ditmar Jazbinsek stoji sa grupom od dvadesetak ljudi pred modernom poslovnom zgradom. Pokazuje na pločicu na kojoj je piše: Uduženje hemijske industrije.
„Hemijska industrija je bila umešana u jednu od najvećih lobističkih bitaka u novijoj istoriji. Bojno polje nije bilo u Berlinu nego u Briselu.“
Ciljanim lobiranjem, hemijskoj industriji je uspelo da u svoju korist promeni smernice Evropske unije i uštedi na troškovima.
„Udruženje ’Lobi kontrol’ osnovano je radi nadgledanja lobiranja. Stalno nas zamenjuju sa organizacijom ’Transparensi internešenel’ koja se bavi korupcijom i ilegalnim uticajem na političku scenu. ’Lobi kontrol’ želi da ukaže i istovremeno kritikuje legalni uticaj na nosioce vlasti na političkoj sceni.“
Grupa „Lobi kontrol“ ide od vrata do vrata po biroima u kojima sedišta imaju velike firme ili firme iz viših privrednih grana, poput duvanske industrije, banaka, predstavnici automobilske industrije.
Otprilike 5.000 lobista trenutno radi u Berlinu. Ipak odlučujuću ulogu igraju PR agencije koje rade kampanje, smišljaju kompletan imidž firmi, organizuju susrete sa članovima Bunedstaga i informišu pravovremeno svoje stranke o mogućim zakonskim inicijativama.
Veliki problem predstavlja nejednako raspoređivanje vlasti i pre svega novca, smatra novinar Ditmar Jazbinsek:
„Novca ima u hemijskoj industriji, ali organizacija ’Grinpis’ ili ’Savez za ekologiju’ nemaju dovoljno novca. Neravnomernost se uvek nalazi tamo gde se slabiji interesi susreću sa jakim finansijskim interesima. To je osnovni problem lobiranja.“
