Tajvanski TSMC je spreman da odluči već u utorak da li da odobri izgradnju fabrike čipova vredne više milijardi evra u Nemačkoj, čime će se podstaći automobilski sektor u zemlji i dati prednost Evropi u njenom tekućem trgovinskom ratu sa Kinom.
EU ima za cilj da poveća svoj udeo na globalnom tržištu poluprovodnika na 20 odsto do 2030. godine, sa sadašnjih 9 odsto.
Komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton podstiče vodeće svetske proizvođače, kao što su TSMC, američki Intel i južnokorejski Samsung, da investiraju, koristeći primamljivu podršku vlade.
Do sada je to uspeo samo Intel, sa investicijom od 30 milijardi evra u nemačkom gradu Magdeburgu, sa 17 milijardi evra nakon što je vlada uložila više novca, piše Politiko.
Investicija TSMC-a bi dala podsticaj evropskoj industriji čipova, koja pokušava da uhvati korak sa SAD i Japanom i pokušava da privuče investicije tajvanskog giganta dok Kina nastavlja da polaže pravo na ostrvo.
Nedavne tenzije između Kine i Zapada fokusirale su se upravo na industriju čipova: Holandija se nedavno pridružila SAD u suzbijanju izvoza vrhunskih mašina za proizvodnju mikročipova u Kinu, koja je kao odgovor uvela nova ograničenja na izvoz germanijuma i galijuma, retkih minerala koji se koriste za pravljenje čipova.
Prema rečima dva insajdera iz industrije koji su upoznati sa ovim pitanjem, menadžment TSMC-a je signalizirao da će doneti odluku o nemačkoj fabrici, verovatno u istočnom gradu Drezdenu, na sastanku odbora ovog meseca. Upravni odbor kompanije tradicionalno se sastaje u drugoj nedelji avgusta. TSMC je rekao da ne objavljuje vreme ili dnevni red sastanka odbora.
U januaru, izvršni direktor TSMC C.C. Vei je otkrio tokom poziva o zaradi da kompanija razmatra fabriku čipova fokusiranu na automobile u Evropi. Sredinom jula, predsednik TSMC-a Mark Liu je pojasnio da će fabrika biti u Nemačkoj.
Kevin Džang, viši potpredsednik kompanije, rekao je na industrijskom događaju u maju da će odluka biti doneta najranije u avgustu. U svojim primedbama, rukovodioci TSMC-a su više puta rekli da će izgradnja nove fabrike u Nemačkoj biti zasnovana na “zahtevima kupaca i nivou podrške vlade”.
Nemačka vlada je pokazala da je spremna da plati državnu pomoć. Intel je prošlog meseca rekao da može da računa na “povećanu podršku vlade” pošto je potpisao revidirano pismo o namerama sa nemačkom vladom.
Zemlja je izdvojila 20 milijardi evra za subvencije za čipove iz državnog fonda za klimu i tranziciju, izvestio je prošle nedelje Blumberg.
Nejasno je koliku državnu pomoć TSMC traži za svoje ulaganje. Blumberg je u maju izvestio da bi ukupna investicija mogla da bude do 10 milijardi dolara i da je TSMC u pregovorima da dobije subvencije do polovine troškova. Konkurenti su se izjasnili protiv mogućnosti državne podrške TSMC-u, posebno ako bi išli samo na proizvodnju manje naprednih čipova koji bi zadovoljili potrebe auto-industrije.
“Davanje podsticaja dominantnom igraču, izuzetno dominantnom igraču u industriji, da dođe i proizvede sličnu vrstu tehnologije u istom gradu kao konkurent… ne označava polje za pragmatizam ili ravnotežu”, rekao je za Politiko u maju Tom Kolfild, izvršni direktor kompanije Global Foundries, koja takođe ima fabriku u Drezdenu.
Još jedna zabrinutost je da se TSMC-ov poslovni model, uspešan na Tajvanu, ne može tako lako preslikati na drugo mesto.
U SAD, TSMC je morao da odloži otvaranje fabrike u Arizoni za godinu dana zbog nedostatka kvalifikovanih radnika. Ovo je jedan od razloga zašto bi TSMC mogao da odluči da sarađuje sa lokalnim partnerima u Drezdenu, pod imenima Boš, Infineon i NKSP.
U martu je nemačka šefica za istraživanje i obrazovanje Betina Stark-Vacinger takođe posetila Tajvan, što je bila prva takva ministarska poseta za 25 godina, u želji za “povećanom saradnjom” na istraživanju čipova.
