A zašto? Kako kaže Saša Denić, Nenadov brat i mestom življenja Parižanin "to ni Bog ne zna".
Saša se javio u dopisništvo "Vesti" u Parizu i uzbuđenim glasom ispričao:
– Moj brat Nenad i kum Boban došli su poslom u sredu autobusom u Francusku. Mi smo seoska porodica iz Bojnika, gde nam žive otac i majka. Imamo farmu sa 120 krava i bikova i dobro nam ide.
Ovaj put su njih dvojica krenula na put sa namerom da kupe dva silažna traktora. Kupili su ih u Ruanu kod Liona, sve je to uredno plaćeno, utovareno na šleper koji je u subotu krenuo prema Bojniku. A kako je Pariz za svakoga izazovan, a za nas još izazovniji upravo i zbog Sajma poljoprivrede, otišli smo na tu smotru dostignuća u našoj branši. I štošta videli, i fotografisali se, na štandu kupili male Ajfelove kule…
– Kad su u ponedeljak ujutro kolima krenuli prema rodnoj grudi, a i sa namerom da šleper sa traktorima dočekaju u Bojniku, nisu ni slutili šta će im se desiti. Zaustavila ih je nemačka kriminološka policija.
– Dajte papire!
Dali su i sve je u redu.
Potom:
– Otvorite gepek kola.
Otvore, a u gepeku "renoa megan" dva para dečjih patika (broj 36 i 37) i tri rolera za decu. Tu nastaje problem:
– Ovo ste ukrali. Vi ste lopovi! – uzviknuli su policajci.
Njih dvojica se brane, objašnjavaju da su iz Srbije legalno izašli sa novcem, da su taj novac kupivši traktore, ostavili u Francuskoj i da bi bilo glupo da kupuju poljoprivredne mašine , a kradu patike i rolere, a da pri tom u novčaniku imaju još 3.500 evra.
Sva objašnjenja su bila uzaludna. Policajci su ponavljali da su Nenad i Boban lopovi i pokazali im neki papir na kome je pisalo da imaju pravo na prevodioca i advokata. Na ruke su im stavili lisice i sproveli u istražni zatvor, gde su doživeli još veća poniženja.
– Skinuli su nas do gola. Bilo je to strašno. Oduzeli su nam i kola, odvezli ih negde. Potom su nas smestili u dva samice sa rešetkama. Nisu nam dozvolili da međusobno kontaktiramo, niti da nekome telefoniramo. Nisu nam doveli ni prevodioca ni advokata – priča Nenad Denić.
Brat Saša za to vreme nije znao šta se sa njima dešava.
– Na telefon nisi odgovarali. Mogli su da nastradaju u saobraćajnoj nesreći. Ili, je, na primer, neko od njih mogao da se razboli. Nismo znali gde su i šta se sa njima dogodilo – priča Saša.
Tek sutradan ujutro stigao je inspektor. I on ih je optužio da su lopovi. "Plen" dva para patika i troje rolera? Imaju li račun? Nemaju! Eto dokaza, kradljivci. Ali, Saša u Parizu imao je račun. Sve su to kupili u pariskoj prodavnici "Go sport". Pokazali su i snimke u fotoaparatu, evo, bili su i na Sajmu poljoprivrede. Seljaci su i to je ono što ih interesuje.
Konačno su doveli i prevodioca. Uspostavili su kontakt sa Sašom koji je iz Pariza faksirao račun "Go sporta", vrednost kupljene robe – 81 evro. Inspektor je sve video crno na belo i po podne ih pustio na slobodu, uz izvinjenje i obećanje da će policajce suspendovati.
Inspektor se tada i predstavio – Fric Feher se zove. Dao im je svoj broj telefona i savetovao ih da uzmu advokata, što će oni, kao nam rekoše, i učiniti, jer neće da pređu preko muke i poniženja koje su doživeli.
– Pričao sam sa prevodiocem, rekao mu da im prevede da nam je dosta njihovog izvinjavanja. Neka prevede i kako su nas bombardovali, živote nam upropaštavali, a onda se izvinjavali. Neka im kaže sve to. Ne mogu da ćutim, ne mogu više da podnosim tu nepravdu prema Srbima – rekao je Boban Zdravković.
Posle procedure vraćanja automobila, iz kojeg je sve bilo izvađeno sproveli su ih do autoputa i tada su konačno nastavili svoj put ka Srbiji.
Za to vreme šleper je stigao u selo Bojnik. Nikoga da ga istovari, da preuzme traktore.
Policija prećutala hapšenjePosle poziva iz Pariza i informacije da su dvojica stanovnika Bojnika Nenad Denić i Boban Zdravković možda u policiji, u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Minhenu su pokušali da dođu do zvanične informacije o njima. U policiji im je rečeno da nemaju potvrdu o tome da su dvojica državljana Srbije privođena i zadržana u pritvoru. – Uobičajeno je da se u takvim slučajevima od strane policije pozove Konzulat i da nam se saopšti informacija o našim državljanima koji su zadržani u pritvoru ili se nalaze u zatvoru. Mi tada uspostavljamo kontakt sa porodicom i tražimo način kako da im pomognemo. Izuzetak je samo ako privedene osobe ne žele da se ostvari kontakt sa Konzulatom.
U ovom konkretnom slučaju, rečeno nam je da Denić i Zdravković nisu bili registrovani kao lica koja su zadržana, ispitivana i pritvorena, a mi u Konzulatu nismo dobili nikakvu zvaničnu informaciju od policije o celom slučaju – kažu u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Minhenu. |