Nije problem što Tompson voli Hrvatsku, problem je što ne zna da je voli bez trivijalizacije ili čak veličanja mračne NDH, ocenio je nemački novinar Mihael Martens, koji je intervjuisao proustaškog pevača.
Mihael Martens, koji je uradio intervju sa Markom Perkovićem Tompsonom nakon što je njegovu pesmu pevao nemački golman Manuel Nojer, oglasio se pošto je hrvatski pevač ljut zbog ocena koje je novinar o njemu izneo i smatra da je prevaren.
U tekstu objavljenom u Jutarnjem listu, Martens je odbacio optužbe, tvrdeći da su Tompsona prevarili ljudi iz njegovog okruženja i objasnio svoje stavove o hrvatskom pevaču.
Naveo je da tokom bavljenja Perkovićem i njegovim pesmama u poslednjih nekoliko meseci nije došao do temeljno drugačijeg mišljenja, ali ipak jeste do nešto diferenciranijeg utiska.
– Danas više ne bih napisao rečenicu ‘Tompson je fašist’. (A u mojem članku u FAC-u o mojim dojmovima iz Čavoglava, uostalom, niti nema takve rečenice) – piše Martens.
Sada je, kaže, skloniji drugačijem zaključku.
– Problem s gospodinom Perkovićem nije u tome što on voli Hrvatsku, nego u tome što on ne može voleti Hrvatsku bez trivijalizacije ili čak glorifikovanja njenoga najmračnijeg perioda. Da pesma “Bojna Čavoglave” ne počinje pokličem “Za dom spremni”, smatrao bih je pravom pesmom u pravo vreme, iako ne pripada mom muzičkom ukusu – navodi Martens.
– Ipak, zbog pokliča “Za dom spremni” na početku, kontekst je nažalost drugačiji – dodaje Martens.
Nemačka istorija i Tompsonovi koncerti
Stekao je utisak da bi bilo dobro kada Perkoviću više ne bi bilo dopušteno održavanje koncerata u Nemačkoj, koja, s obzirom na svoju istoriju, “ne bi trebalo da bude mesto na kojem se pojavljuje osoba koja javno i otvoreno govori da je ‘Za dom spremni‘ samo bezopasan pozdrav”.
– Čovek koji peva da je 1945. bila loša godina jer je ‘nas’ (ko su, zapravo, u toj priči ‘mi’?) raštrkala po celom svetu. Razumem i cenim Perkovićev antikomunizam i njegov kritički stav prema Jugoslaviji. Ali, koliko vredi antikomunizam osobe ako nedvosmisleno ne osuđuje i drugu strašnu ideologiju 20. veka – upitao je Martens.
