U martu 2008. u blizini Minhena uhapšen je jedan agent nemačke obaveštajne službe BND koji je svojevremeno radio na Kosovu. Sada treba da mu počne suđenje u kome je pomenuta služba osuđena na poraz: ako se navodi optužnice pokažu kao tačni, ispostaviće se da je BND godinama držala na zadatku agenta koji je u ljubavnom zanosu odavao državne tajne; bude li optuženi oslobođen, ispašće da se Služba spektakularno prevarila.
Sve je počelo 21. februara 2005, kada je Anton K. preuzeo dužnost na Kosovu. Zvanično je bio diplomata koji je došao da se upozna sa tamošnjim stanjem; njegov pravi zadatak je, međutim, bio da formira pouzdanu mrežu doušnika – što je na Kosovu posebno težak i opasan zadatak. Anton K. je izmenio svoj lični opis: pustio je kosu do ramena a Prištinom se kretao najčešće ležerno obučen, u košulji i „japankama“. Ovaj zadatak ga je privremeno odvojio od supruge i dece – oni su ostali u južnoj Nemačkoj.
|
Okreni, obrni – Nemačka obaveštajna služba pretrpela je ogromnu štetu. Optuženi, međutim, negira krivicu. |
Ubrzo je upoznao izvesnog Murata A, makedonskog Albanca koji je odrastao u Ofenburgu i odlično govorio nemački. On mu je izgledao kao idealan informant. Posle odgovarajuće provere, Murat je i zvanično postao saradnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova – to jest, Antonov prevodilac. A onda se između ova dva agenta razbuktala ljubav. Murat se preselio kod Antona, što ovaj nije prijavio BND-u, iako je to morao da učini. Dve godine niko nije primetio njihovu vezu, ni poslovnu, ni privatnu. BND je bio zadovoljan radom Antona K. i 2007. mu je misija produžena na dalje dve godine.
Ali, tada se BND-u telefonski javila Antonova supruga, prenevši da je za vreme božićnog boravka kod kuće imala veliku svađu sa njim. Ispostavilo se da je Anton životno osiguranje sa supruge prebacio na svog prevodioca, što je ona mogla i da dokaže odgovarajućim dopisom osiguravajućeg društva.
Žrtve homofobije ili opasni zločinci?
Otada se ne zna tačno gde su sve učinjeni propusti i ko je sve grešio, ne računajući to što su agent i njegov prevodilac morali da otkriju poslodavcu prirodu svojih privatnih odnosa. Njihovi advokati sada tvrde da su dva muškarca žrtve homofobičnih vlasti. Ili se u čitavom slučaju krije i više – možda zaista i odavanje državnih tajni? Zbog čega BND nije pribegla internom rešavanju problema, nego je državni tužilac pokrenuo istragu, a dva ljubavnika su pod lažnim izgovorom pozvana u Minhen, gde su uhapšeni, da bi već sledećeg dana bili pušteni na slobodu zbog nedostatka materijala koji bi ih teretio?
Njih dvojica su se preselila u novi zajednički stan u blizini Štutgarta, gde čekaju na početak suđenja. Prema optužnici, Anton K. je svom ljubavniku stavio na raspolaganje tajne izveštaje, a preneo mu je i interne informacije o personalu i strukturama BND-a, kao i dokumenta o saznanjima partnerske britanske obaveštajne službe. Teške su i optužbe na račun Murata A, za koga tvrde da je dobio uvid u kompletno stanje informativnih izvora ove obaveštajne službe na Kosovu. Tvrdi se i da je on imao kontakte sa organizovanim kriminalom, kao i da je radio i za albansku i makedonsku obaveštajnu službu.
Anton K. i Murat A. tvrde da su optužnice „apsurdne“. Šteta naneta imidžu BND je već velika. A otvoreno je i pitanje zbog čega ova nemačka obaveštajna služba insistira na ovom suđenju iako je te štete i te kako svesna.
