Zvanični podaci iz nedavnih analiza pokazuju da širom Nemačke ima skoro 120.000 upražnjenih mesta za šegrte što je 14.500 više mesta nego 2013. godine kada je zabeležen najveći rast potražnje za pomoćnom radnom snagom u skorije vreme.
Taj problem delimično je izazvan jakom ekonomijom Nemačke i niskom stopom prirodnog priraštaja, što za rezultat ima rast potražnje za pomoćnom radnom snagom, ali i smanjenje ponude radne snage. Zbog toga je nezaposlenost među mladima u Nemačkoj izuzetno mala-oko četiri odsto, u poređenju sa 20,8 odsto u Španiji, ili prosekom EU od 9,8 odsto.
Snažno trzište Nemačke takođe utiče da se srednjoškolci odlučuju da nastave obrazovanje na univerzitetima u želji da kasnije imaju veće plate. Broj studenata u Nemačkoj porastao je na 2,2 miliona 2012, što je dvostruko više nego pre 30 godina. Broj učenika u zanatskim školama, međutim, opao je na 1,4 miliona te godine, a 1980. godine ih je bilo 1,7 miliona.
Ovaj problem veoma je izražen u fizički zahtevnim i profesijama koje se smatraju manje uglednim, poput fabričkih radnika, vodoinstalatera, mesara ili kuvara – koje tokom prve godine zanatskog rada donose oko 480 evra plate mesečno.
Nemačka zanatska konfederacija (ZDH), lobi grupa koja zastupa oko milion malih i srednjih preduzetnika, smatra da ideja o "uvozu" pomoćne radne snage iz drugih evropskih zemalja nije dobra jer nepoznavanje jezika predstavlja značajnu prepreku pri sticanju zanatske veštine.
ZDH kritikuje i politiku poslodavaca da povećavaju zarade zanatlijama kako bi privukli učenike, jer smatra tu odluku dugoročno lošom za kompanije. Ta organizacija je zato nedavno pokrenula reklamnu kampanju u kojoj su zanatlije predstavljene kao atraktivni super-heroji, da bi se mladi odlučili za zanatske škole umesto za univerzitete.
"Mešavina majstora i akademaca je ono što čini nemačku ekonomiju jakom. Potrebna su nam oba profila zaposlenih", ocenio je generalni sekretar ZDH Holger Švaneke.
