Korona kriza je ovu branšu pogodila najteže. Prostitutke preko pola godine nisu smele da radite, a mnogi bordeli su prijavili stečaj. Sada u nekim delovima Nemačke posao u crvenim četvrtima ide dalje.
Smisao za humor nju još nije napustio. Na pitanje koliko joj je godina, Stefani Kle odgovara uz smeh: Na to pitanja Vam neću odgovoriti. Osim toga znate da dame noći uvek lažu.
Međutim, predsednica Nemačkog saveza radnica u seksualnim uslužnim delatnostima je još uvek jako ljuta. I to na političare koji su ovoj branši tokom koronakrize zabranili rad.
– Politika se ružno ponela prema nama. Što se događa s prostitutkama, to ne zanima nikog. Pritom nismo ništa manje važni nego recimo frizeri – kaže ova odlučna 58-godišnjakinja.
Ugrožena socijalna egzistencija
Posebno su bile pogođene prostitutke iz istočne Evrope.
– Mnoge nisu znale kako će napuniti frižider sledeći dan, većina njih je bez finansijske rezerve, mnoge su ovde plaćale porez a za vreme lokdauna su otišle kućama pa nisu primale socijalnu pomoć – kaže Kle.
Sada je upravni sud ukinuo zabranu seksualnih uslužnih delatnosti u najmnogoljudnijoj nemačkoj saveznoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji. I u mnogim drugim nemačkim saveznim pokrajinama bordeli smeju ponovo da otvore vrata.
Međutim, za mnoge je ukidanje zabrane došlo prekasno. Mnogi bordeli, među njima i Paša u Kelnu, koji je slovio kao najveća ustanova takve vrste u Evropi, su zatvorili vrata. Ova branša slovi za najveće gubitnike koronakrize. Mnoge prostitutke su pokušavale, uprkos zabrani, da nastave s radom, preko telefona ili internet ponuda. Kle kaže kako, kada se nedavno u Kelnu susrela s nekoliko koleginica, njihovi mobilnii nisu prestajali da zvone.
– Mušterije žele da održe kontakt, pa makar i za kratko ćaskanje preko telefona – kaže.
Korona iziskuje kreativnost
Međutim, više od pitanja kako trenutno funkcioniše rad u ovoj branši, Stefani Kle i njene koleginice zanima kako bi to moglo dac izgleda u budućnosti s koronavirusom, maskama…
– Već će nam nešto pasti na pamet, bićemo kreativni. Možda se vratimo metodama koje smo zaboravili ili potisnuli – kaže Kle.
