Prema procenama nemačke Bundesbanke, u evre još nije zamenjeno nekih 13.6 milijardi nemačkih maraka, od čega je polovina u papirnom novcu, a polovina u kovanicama. Ne zna se koliko je deo tog nepromenjenog starog novca u samoj Nemačkoj, a koliko izvan nje.
U dvedesetima je celoj Istočnoj Evropi marka služila kao valuta (bosanska konvertibilna marka i bugarski lev još uvek su vezani za njen kurs) i po procenama nemačke državne banke tada je oko 40 odsto maraka u opticaju bilo izvan Nemačke.
Kad je sa uvođenjem evra 2002. marka prestala da bude legalno sredstvo plaćanja Bundesbank, za razliku od banaka drugih zemalja koje su ušle u "eurozonu" nije odredila neki krajnji rok do koga se marke mogu zameniti (po fiksnom kursu od 1.95583 marke za 1 evro); jedini vremenski rok bio je postavljen za "istočne marke", valutu DDR-a koja je nestala ujedinjenjem Nemačke.
Prema rečima portparolke Bundesbanke Adelhajd Sailer-Šuster, tokom 2009. je u evre promenjeno oko 190 miliona nemačkih maraka. Za zamenu u evre ne naplaćuje se nikakva provizija, a marke se mogu čak i poslati poštom na zamenu.
