Potražnja za servisom starim više od 175 godina je opala jer su ih moderna i jeftinija sredstva komunikacije učinila suvišnim, preneo je Dojče vele.
U vremenima u kojima dominiraju „pametni telefoni”, razne aplikacije za razmenu poruka ili društvene mreže, više nema mesta za telegrame.
Nemačka pošta je još pre 20-ak godina ukinula mogućnost slanja telegrama u inostranstvo, a sada ga ukida i na teritoriji cele države.
Prvi telegram u svetu je poslao Amerikanac Semjuel Morze pre nešto više od 175 godina, tačnije 24. maja 1844. godine.
Morzeova poruka je putovala od Vašingtona do Baltimora i izazvala tehničku revoluciju.
Telegram je bio veoma popularan i u Nemačkoj.
Ljudi bi navratili u poštansku filijalu ili bi preko telefona diktirali službenicima važnu poruku, koja bi se onda u obliku pisma dostavljala ljudima koji nisu posedovali telefonski priključak.
S obzirom na to da se cena usluge određivala prema broju znakova, poruke su bile uglavnom jako kratke, pisane posebnim „telegramskim” stilom, a umesto tačke se nakon svake rečenice koristio čuveni +++stop+++.
„Ako baš hoćete, telegram je analogni preteča mesindžer-aplikacija”, rekao je Aleksander Edenhofer, portparol Nemačke pošte.
S vremenom je telefon potisnuo telegram, ali i dalje je taj način komunikacije igrao važnu ulogu u životu ljudi, pogotovo kada se radilo o nekim važnim događajima.
U 1978. godini pošta u Nemačkoj isporučila je 13 miliona telegrama.
Sa dolaskom Interneta i mobilnih telefona, broj poslatih telegrama je znatno opao.
Usluga je tradicionalno skupa.
Poruka sa maksimalno 160 znakova, što je manje od broja znakova koji stanu u jedan tvit, na portalu Nemačke pošte košta 12,57 evra, navodi Dojče vele.
To je bio takozvani „mini-telegram”.
Postojao je „maksi-telegram”, sa maksimalnih 480 znakova koji je koštao 17,89 evra.
Bilo je moguće i slanje dužih poruka, uz plaćanje odgovarajuće naknade.
