Najveća ekonomija EU, nemačka, potpuno je posrnula i to pre pre nego što je prognozirala Dojče banka. Inflacija u Nemačkoj u septembru je prešla 10 odsto na godišnjem nivou čime je zvanično prešla u “galopirajuću”.
Nemački zavod za statistiku Destatis potvrdio je ovu informaciju po kojoj je inflacija prevazišla onu iz avgusta koja je bila 7,9 odsto, čime je ostvaren negativni istorijski rekord u ovoj zemlji nakon kolkapsa u Drugom svetskom ratu.
Ekonomisti Dojče banke prognozirali su inflaciju već od 10 odsto tek u poslednjem kvartalu ove godine, a kao razlog su naveli sve goru situaciju na energetskom tržištu.
Da sve bude još gore, ekonomista Dojče banka Mark Vol rekao je da on i njegove kolege prognoziraju i recesiju, dublju i dužu nego što su očekivali početkom leta. Prema njihovoj poslednjoj proceni BDP Nemačke u narednih godinu dana pašće za tri odsto, Time bi se desio najgori scenario u ekonomiji koji predstavlja spoj inflacije i pada proizvodnje i naziva se stagflacija.
ECB nemoćna
Pri tom, sve negativne prognoze i nagli skok inflacije u septembru desili su se, a da na nemačku privredu još nije uticalo razaranje tri od četiri cevi gasovoda iz Rusije Severni tok 1 i 2, žile kucavice ove moćne industrije.
U Nemačkoj prema nekim procenama živi do 750 hiljada Srba iz svih bivših republika SFRJ. Međutim, pad nemačke privrede preti da povuče za sobom i ostale članice Unije u kojima većinom žive naši zemljaci.
Mere Evropske centralne banke (ECB), na čijem čelu je Kristin Lagard, pokazale su se nedovoljnim da zaustave inflaciju čiji je glavni uzrok ostao vrtoglavi rast cena hrane i energenata, pre svega gasa.
Bogate zemlje EU već su popunile skladišta gasa na preko 80 procenata. Gas se dovozi brodovima i iz najudaljenijih delova sveta, pa evropski uvoznici sa strepnjom prate i početak sezone uragana u Meksičkom zalivu koji će smanjiti nivo postavki.
Pri tom, i potpuno napunjena podzemna skladišta gasa ne garantuju normalno snabdevanje. Na primer, kapacitet nemačkih skladišta je 20 milijardi kubnih metara, pri čemu je ova zemlja do ukrajinske krize uvozila iz Rusije 110 milijardi. Tako presudni značaj neće imati ni planirano smanjenje potrošnje od 10 do 15 odsto, koje će se uz više cene za potrošače odraziti i na temperaturu u stanovima.
Arapi ne daju gas
Pritom, bliskoistočna turneja kancelara Olafa Šolca u potrazi za novim izvorima gasa nije se završila dobro. Nije postignut dogovor o isporuci tečnog gasa u Kataru, pošto ova zemlja gleda da dugoročnim ugovorima izveze što više ovog energenta u Aziju. Nemačka kompanija RNjE potpisala je sporazum sa Nacionalnom naftnom kompanijom iz Abu Dabija o isporuci tečnog gasa. Međutim, ovaj dogovor nije obavezujući i podrazumeva isporuku Nemačkoj samo jednog tankera sa 137.000 kubnih metara gasa krajem decembra ili početkom januara naredne godine. Međutim, nije jasno kolika isporuka može da se očekuje naredne godine.
Prohujaće s vihorom
Za Nemačku je slaba uteha što je RWE tokom Šolcove tureje najavila saradnju s kompanijom Masdar iz UAE o isporuci 250.000 tona dizela mesečno tokom naredne godine za nemačkog distributera goriva, kompaniju Vilhelm Hojer. Te kompanije nameravaju da sarađuju i u projektima za dobijanje energije iz vetra.
Galopira i Austrija
Septembarska inflacija i u Austriji je prešla u galopirajuću sa 10,5 odsto na godišnjem nivou, što je poslednji put u ovoj zemlji zabeleženo 1952. godine.
U avgustu je inflacija u Austriji bila na 9,3 odsto, ali su poskupljenja pre svega goriva energenata za domaćinstva pogoršala situaciju. Rastu inflacije i neizvesnosti značajno su doprinele sve skuplje namirnice i ugostiteljske usluge, što je istovremeno dovelo do smanjenja kupovne moći Austrijanaca.
Stale mašine u fabrikama
Gasa će biti, prema nekim ekonomistima, ili za grejanje ili za industriju. Međutim, i ako se uspostavi snabdevanje ostaje i pitanje kako će se visoke cene i manji nivo količina odraziti na industriju u Nemačkoj i ostale zemlje EU.
Evropi ostaje uglavnom skuljpi američki gas što znači skuplje druge proizvode koji će tako biti manje konkurentni na svetskim tržištima od onih iz Kine i Indije kojima su dostupni jeftini energenti, svejedno da li iz Rusije ili s Bliskog istoka i Južne Amerike.
Mnoge velike kompanije od značaja za EU već su obustavile ili smanjile proizvodnju, jer im ona po ovim cenama gasa donosi samo gubitke. Slovalko je naziv kompanije u Slovačkoj koji ništa ne znači većini građana EU, ali ova kompanija je najveći proizvođač aluminijuma u Evropi i smanjila je proizvodnju za 40 odsto, što će dovesti do rasta cena ovog metala koji je svuda prisutan, počev od dezodoransa, pa do složenih mašina. Pri tom, izvoz aluminijuma iz Rusije uvećan je takođe za 40 odsto, ali samo jedan deo ovog metala stići će u EU putem preprodaje.
To je samo ilustracija upozorenja ekonomista od pre nekoliko meseci da će industrijska inflacija naknadno povećati opštu, sporo, ali sigurno. O prestanku proizvodnje saopštio je i holandski proizvođač cinka Budel. Stoje i postrojenja rumunskog giganta Himkompleksa koji proizvodi poliope, oktanol i izubutanol, neophodne za proizvodnju lepka, laka i hermetika. Lanac poskupljenja tako postaje beskonačan.
Njive bez đubriva
Običnog potrošača osim grejanja i goriva brinu i cene hrane. I ovde je ključna stavka gas, kao osnovni resurs za proizvodnju mineralnih đubriva. Analitičari upozoravaju da će energetska kriza dovesti do pada proizvodnje mineralnih đubriva u EU za 25 odsto, što znači da će hrane biti manje i da će biti skuplja.
Zbog visoke cene gasa stoji Anvil, kompanija značajnog proizvođača đubriva kao što je Poljska. Čak je i Jara iz gasom prebogate Norveške smanjila proizvodnju za 35 odsto.
U Nemačkoj filijale zatvara SKW Sticksoffwerke Piesteritz. Ova kompanija najavljuje obustavu proizvodnje, a osim đubriva proizvodi i adblue, reagens za čišćenje izduvnih gasova dizel motora koje koriste skoro svi kamioni u Nemačkoj, pa je ugrožen i transport.
Dinar u mirnoj luci
Narodna banka Srbije (NBS) uspešno održava stabilan kurs nacionalne valute prema evru. Profesor Slaviša Tasić očekuje da će izjednačavanje vrednosti evra i dolara značiti skuplji uvoz u Srbiju za određene robe.
– Srbija je vezana za evro, što znači da dinar zajedno sa evropskom valutom slabi prema dolaru. Sada je dinar jeftiniji i našoj robi pada cena u Americi. Ali to ne bi trebalo da ima neki značajniji uticaj na srpsku privredu, jer nemamo mnogo izvoza robe i uluga u SAD. Međutim, cene nafte i ostalih resursa se uglavnom izražavaju u dolarima i za nas je to sada sve skuplje, jer se prvo mora preračunati u evre, pa u dinare – objasnio je Tasić.
Međutim, Srbija se dobro postavila u ovoj situaciji. Predsednik Saveta guvernera NBS Nebojša Savić izneo je procenu da rast kursa dolara neće imati značajnog uticaja na visinu javnog duga Srbije.
– Zahvaljujući svesnoj strategiji NBS smanjivano je učešće dolara u našem javnom dugu sa 30 odsto 2016. godina na današnjih 10 odsto. Dakle, kada se dug preračuna u dolare sve ovo neće izazvati veliki rast – rekao je Savić.
