Dosije detaljno prati Ajhmanov život tokom godina koje je proveo u beksvtu dok ga agenti izraelske tajne službe Mosad nisu otkrili i uhapsili u Argentini.
Oni koji se nadaju da će 50-godišnji pečat poverljivosti biti skinut sa ovih dokumenata veruju da se u njima kriju dokazi o umešanosti zvaničnika Nemačke i Vatikana u pomaganju Ajhmanovog bekstva i sakrivanja.
Odluku o tome da li će biti poništena odredba o tajnosti ove arhivske građe, sastavljena od 4.500 stranica dokumenata o nacističkom zločincu, treba da donese sud u Lajpcigu u procesu koji je novinarka Gabrijele Veber pokrenula protiv Nemačke tajne službe (BND).
BND tvrdi da bi otvaranje dosijea "odvratilo" tajne službe drugih zemalja koje u budućnosti ne bi više htele da dele informacije s njom ukoliko bi bile razotkrivene, piše nemački list Špigl.
Kritičari, pak, smatraju da je ovaj razlog samo paravan kojim zvaničnici u Berlinu i Vatikanu pokušavaju da zataškaju činjenicu da je nemački biskup Alois Hudal u Rimu uspostavio takozvane "pacovske kanale" kojima su nacisti, uz pasoše koje im je izdavala nemačka vlada, bežali iz Nemačke i Evrope.
Franc Štangl, komandant konc logora Treblinka priznao je Gitu Sereniju (Gitta Sereny), britanskom stručnjaku za naciste, da mu je Hudal pomogao da pobegne nakon nacističkog sloma 1945.
Veruje se da je Ajhman, koji je bio glavni arhitekta Hitlerovog plana za pogrom Jevreja u Evropi, takođe, pobegao uz pomoć nemačkih vlasti.
Uhvaćen je 1960. godine u Buenos Airesu i odveden u Izrael gde je osuđen na smrt i obešen.
Federalni administrativni sud u Lajpcigu proučava dosije o njegovom bekstvu iz Evrope i 15-godišnjem životu u Argentini kako bi odlučio da li treba da bude dostupan javnosti.
