Ekonomija Evrozone će ove i iduće godine rasti sporije nego što se dosad očekivalo, objavila je Evropska komisija (EK).
Do toga će doći jer potražnja potrošača trpi zbog visoke inflacije, a najveća privreda EU, Nemačka, zapašće u recesiju.
U svojim prelaznim prognozama za bruto domaći proizvod (BDP) i inflaciju za pet najvećih privreda Evrozone, EK je rekla da će BDP Evrozone porasti 0,8 posto u 2023. i 1,3 posto u 2024., u poređenju sa majskom prognozom od 1,1 posto i 1,6 posto, odnosno.
Slabost domaće potražnje, a posebno potrošnje, pokazuje da visoke i još uvek povećane potrošačke cene većine dobara i usluga uzimaju veći danak nego što se očekivalo u prolećnoj prognozi, objavila je EK.
I to uprkos padu cena energenata i snažnom tržištu rada koje bleleži rekordno nisku stopu nezaposlenosti, kontinuiranom rastu zaposlenosti i rastu plata, stoji u saopštenju.
EK je prognozirala inflaciju u Evrozoni od 5,6 posto u 2023. i 2,9 posto u 2024., što je znatno iznad cilja Evropske centralne banke od dva posto. Inflacija bi ove godine trebalo da bude niža od majske prognoze od 5,8 posto, ali viša u 2024. od prethodno prognoziranih 2,8 posto.
Najveća evropska ekonomija, Nemačka, ove godine će zabeležiti privredni pad od 0,4 posto, predviđa EK, revidirajući naniže prognozu rasta iz maja od 0,2 posto. Nemački rast za iduću godinu revidiran je s 1,4 na 1,1 posto.
Italija i Holandija takođe će rasti sporije ove godine, objavila je EK, prognoziravši rast BDP-a od 0,9 posto, odnosno 0,5 posto, što je pad od ranijih procena od 1,2 posto, odnosno 1,8 posto.
Međutim, Francuska i Španija će 2023. rasti brže nego što se ranije očekivalo, rekla je EK, predviđajući rast od 1,0 posto i 2,2 posto umesto prethodno očekivanih 0,7 posto i 1,9 posto.
