“Nemačka se vraća u naš region”

EPA-EFE/FILIP SINGER

Nekadašnji diplomata Zoran Milivojević kaže da su jučerašnji susreti u Berlinu pokazali uključenje nemačkog kancelara Olafa Šolca u problematiku našeg regiona na najdirektniji način sa promocijom nemačkog uticaja i ubuduće.

– Dijalog će biti deblokiran onog trenutka kada Priština odustane od svojih maksimalističkih ciljeva, odnosno insistiranja da se dijalog vodi isključivo na poziciji priznanja. U tom trenutku možemo govoriti o proboju prema onom suštinskom dijalogu – kaže Milivojević.

Naglašava da je za njega vest pozitivan trend bilateralnih odnosa, jer je i kancelar Šolc konferenciju upravo time i počeo.

-Nama je Nemačka najvažniji partner. Druga stvar, podrška Srbiji u njenim evrointegracijama i odlučnost Nemačke da se založi za politiku proširenja – to je ono u čemu je Šolc bio izričit – dodaje Milivojević.

Kada je reč o tome što je Šolc rekao da želi lično da se založi za Srbiju, Milivojević ističe da je to važna poruka.

– To znači da ključna zemlja u Evropskoj uniji želi da se EU vrati na onu politiku koja je bila najuspešnija, a to je politika proširenja. Drugo, da ovaj naš region vidi ne u perspektivi nego kao u punopravnom članstvu u EU kao ključni interes EU u ovom trenutku, imajući u vidu i kontekst u kojem se nalazimo i situaciju i Evropi, ali i generalno na globalnom planu – kaže Milivojević.

Dodaje da, imajući u vidu rusko-ukrajinski sukob, bi to bio jedan od elemenata stabilizacije i budućeg nastupa EU kao globalnog faktora.

Pored toga, kako kaže, to znači i vraćanje Nemačke u region na aktivan način.

– I interes da se dva zaostala posla, kako to na Zapadu kažu, Kosovo i Metohija i Bosna i Hercegovina reše pozitivno u funkciji evropskih i evroatlanskih integracija – poručuje Milivojević.

Preuzima li Berlin kormilo dijaloga Beograda i Prištine?

Na pitanje da li Berlin pokušava da preuzme kormilo u dijalogu, Milivojević kaže da pokušava svakako sa pozicije koju Nemačka ima i u EU, ali i sa pozicije neposrednog interesa Nemačke.

– Mislim da se suština dijaloga i njegov suštinski uspeh ne može ostvariti bez Vašingtona – dodaje on.

Govoreći o tome koliko je Olaf Šolc pod uticajem Vašingtona, Milivojević kaže da jeste na određeni način, ali da ne bi nikako trebalo zanemariti nemačke posebne interese u ovom slučaju.

– Posebno što je ovo evropsko pitanje, Nemačka smatra da Evropa ima nadležnost i Evropska unija za ovaj region, uključujući i za dijalog kao posrednik – dodaje.

Pet meseci je prošlo od kada je Olaf Šolc izabran za nemačkog kancelara, a govoreći o tome koliko je važno što je došlo do jučerašnjeg razgovora, Milivojević kaže da je to direktno uključenje i Šolca u ovu problematiku i ovaj region na najdirektniji način sa promocijom nemačkog uticaja i ubuduće.

– Šolc je samom činjenicom koliko je Nemačka moćna i važna, važan i on kao nemački lider i prvi čovek nemačke politike, a koliko će se on sam kao lider nametnuti videćemo u narednom periodu. Ipak treba vremena da se nadomesti liderstvo koje je imala Merkelova i njen uticaj kao lidera – navodi Milivojević.

Ukazuje da je jučerašnji sastanci bili u funkciji i toga da se Šolc predstavi i da se preporuči kao budući lider na čelu najvažnije zemlje EU.

Na pitanje da li je ideja o podeli Kosova otišla u prošlost, Milivojević kaže da je Šolc juče dva puta odbio da dogovori na to pitanje.

– Mislim da treba računati na potvrdu nemačke politike od ranije, dakle na kontinuitet. Nemački stav je vrlo jasan da nema promene granica u regionu, pri čemu Nemačka smatra da su nove granice sa potvrdom kosovske državnosti odnosno sa Srbijom bez Kosova i Metohije – navodi.

“Šolc ima određeno razumevanje kada je u pitanju pozicija Srbije”

Kada je reč o poziciji Srbije prema Rusiji, Milivojević kaže da je to sasvim sigurno bila nezaobilazna tema.

– Ono što smo čuli i što mislim da je strašno važno i za nas pozitivno, to je što je kancelar Šolc na konferenciji za štampu i u svom nastupu pozitivno ocenio dosadašnje poteze Srbije i stav Srbije – dva glasanja u UN protiv Ruske Federacije i to je naglašeno dao do znanja da je to važno i da to treba imati u vidu – dodao je Milivojević.

Smatra da to znači da nemački kancelar ima određeno razumevanje kada je u pitanju pozicija Srbije.

– Pogotovu što je on ekspert za ekonomiju i što zna šta znači nacionalni interes u pogledu energenata pošto je Nemačka i sama sa tim suočena i ima stav koji nije radikalan i tvrd – navodi.

“Vidimo otpor u okviru same EU kada je reč o sankcijama”

Govoreći o jučerašoj odluci EU o zabrani uvoza nafte iz Rusije, Milivojević ističe smo videli da to baš ne prolazi tako lako.

– To je stav koji polazi od toga da sa sankcijama treba biti radikalan i čvrst prema Rusiji. Međutim, vidimo otpor u okviru same EU i da četiri države žele izuzeće i vidimo da sada dolaze na naplatu sve one posledice ovog rata i sve ono što će uticati na Evropu u narednom periodu, tj. sve ono što će Evropa trpeti u narednom periodu zbog ovog sukoba i to u pogledu normalnog života i funkcionisanja – poručuje Milivojević.

Ističe da će trpeti najviše i građani, ali i privreda, kao i da to nemačka privreda najviše oseća, jer svu svoju snagu crpi iz ekonomske snage.

Ukazuje da se posledice već vide kada je reč o energetici, ali će se tek osetiti kada je reč o hrani.

– Imajući u vidu da su Rusija i Ukrajina globalni svetski proizvođači hrane to će se osetiti, tako da porast cena ćemo tek imati – dodaje.

Rublja je nikad jača, a Milivojević kaže da je to jedna od posledica.

– Nisam očekivao sukob ovakvih razmera i sve ovo što je sledilo. Iskreno se nadam da se to neće dalje produbljivati, ali teško je biti optimista u okolnostima s kojima smo dnevno suočeni – zaključuje Milivojević.