pixabay.com

Nemačka vlada trebalo bi da razmotri ublažavanje propisa o zaduživanju kako bi osigurala preko potrebna javna ulaganja, zaključio je danas Međunarodni monetarni fond (MMF).

“Nemačka kočnica za zaduživanje postavljena je relativno nisko i godišnje ograničenje neto zaduživanja moglo bi se smanjiti za oko jedan postotni bod BDP-a, uz kontinuirano silazni trend udela duga u BDP-u”, naveo je MMF.

To bi otvorilo više prostora za “preko potrebna” javna ulaganja, ističu u međunarodnom zajmodavcu. U decembru ustavni sud zaključio je da je prenamena novca iz pandemijskog fonda neustavna, a presuda je u državnom proračunu otvorila “rupu” od 60 milijardi evra.

Sledeće godine bi rast trebalo da se ubrza

Izmena propisa o zaduživanju olakšala bi konsolidaciju proračuna, ali nužne su i reforme kako bi se ublažili pritisci na potrošnju u srednjoročnoj perspektivi i povećali prihodi, ističu u MMF-u.

Nemačka privreda trebalo bi da u ovoj godini poraste samo 0,2 odsto, prognozirao je MMF u prolećnom izveštaju za svetsku privredu napominjući ipak da bi se lična potrošnja trebala oporaviti paralelno slabljenju inflacije. U 2025. rast bi trebalo da se ubrza na 1.3 odsto.

Ubrzani rast u idućoj godini postupno će ojačati poverenje, što će dodatno podupreti potrošnju, prognoziraju u MMF-u, a dodatni podsticaj biće ublažena monetarna politika.

“Zahvaljujući tim faktorima rast BDP-a ubrzaće tokom 2025/2026. između jedan i 1.5 odsto”, izračunali su.

“Talasi doseljavanja jenjavaju”

U srednjoročnom razdoblju privredni rast i javne finansije pritisnuće, po MMF-u, brzo starenje stanovništva. Bejbi bum generacija odlazi u penziju, a talasi doseljavanja jenjavaju, pa će Nemačka beležiti najnižu stopu rasta radno sposobnog stanovništva u skupini G7, upozorili su u MMF-u.

Nepovoljni demografski trendovi zakočiće privredni rast u srednjoročnom razdoblju na samo oko 0,7 odsto godišnje, a izglede bi mogla poboljšati veća javna ulaganja, uključujući zelenu tranziciju i digitalizaciju, sugerišu u MMF-u.

Izmena propisa o zaduživanju zahtevala bi dvotrećinsku većinu u gornjem i donjem domu nemačkog parlamenta, napominje Rojters.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here