S novom nemačkom vladom, koja ovih dana počinje s radom, Francuska je u evropskim institucijama dobila važnog saveznika za promene evropske spoljne politike, pa se pretpostavlja da će taj novi politički put imati veliki uticaj i na Zapadni Balkan.
Naime, Francuska je i sa Angelom Merkel, odlazećom kancelarkom, pokušala da nađe način da se spoljna politika EU pojednostavi, odnosno da je ubuduće za spoljnopolitičke odluke u Savetu EU potrebna prosta većina, a ne konsenzus, ali Merkelova nije prihvatala tu ideju.
Nova vlada, koju će predvoditi socijaldemokrata Olaf Šolc, mnogo je bliže francuskoj poziciji.
Kako piše “Politiko”, već ovih dana bi mogao da se pojavi predlog koji bi pojednostavio neke spoljnopolitičke odluke, poput donošenja sankcija. Prema važećim pravilima, za odluku o sankcijama potreban je konsenzus, dok će, ako prođe novi predlog, za to biti dovoljna prosta većina.
Jačanje uloge Brisela
U narednim mesecima mogu se očekivati i predlozi o uvođenju odlučivanja prostom većinom i u ostalim oblastima spoljne politike, što je Francuska, uz još nekoliko uticajnih zemalja EU, i do sada zagovarala, ali sada i uz pomoć Nemačke, najuticajnije zemlje EU, to postaje značajno izvesnije.
Prema pisanju “Politika”, prvenstvena namera ovog novog predloga je da ojača uticaj EU u globalnim odnosima kako bi se lakše pozicionirala u odnosu na ostale globalne sile, poput Kine, SAD i Rusije.
S obzirom da nijedna zemlja EU sama ne bi mogla da blokira nijednu spoljnopolitičku odluku, to bi značilo jači uticaj Brisela i brže donošenje odluka. Iako se ne odnosi direktno na zapadni Balkan, očigledno je da bi jedno od područja gde bi novi mehanizmi mogli da se primenjuju u praksi upravo na region Balkana.
“Jedina globalna moć EU je njena ekonomska snaga, ali Komisija ne može ovo sredstvo da koristi u spoljnoj politici zbog pravila o vetu kada su u pitanju sankcije i spoljna politika. Čak i u situacijama kada se sve zemlje EU usaglase o uvođenju sankcija protiv, recimo, Rusije, pojedine vlade EU često koriste moć veta da osiguraju ustupke u nekim drugim oblastima ili da razvodne samu odluku”, ističe “Politiko”.
Zaštita interesa manjih zemalja
Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, kaže za “Nezavisne” da je nova Nemačka koalicija u svom sporazumu postavila prelazak na glasanje o spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima u Savetu Evrope kroz kvalifikovanu većinu.
“U samom sporazumu stoji da će se to pokušati napraviti kroz davanje određenih sigurnosti manjim zemljama da će njihovi interesi biti zaštićeni. Sama Nemačka ovo zagovara već nekoliko godina, ali da bi do toga došlo, moraju da se saglase sve zemlje članice”, naglašava on.
Uprkos početnim najavama, kako on ocenjuje, biće teško postići ovu vrstu promene u praksi.
“Mnogi u Berlinu veruju kako bi ponuda jedne šire lepeze reformi EU, a koje se nalaze u samom koalicionom ugovoru i za koje u Berlinu u prethodnoj vladi nije bilo interesa, mogla da podstakne EU da u okviru neke šire reforme pristane na promene načina glasanja o spoljnoj i bezbednosnoj politici. Teško je predvideti da li će to i postići, naročito jer zagovaraju i stvaranje istinskog ministarstva spoljnih poslova EU”, ocenjuje on.
Tanja Topić, banjalučka analitičarka, koja je dobra poznavateljka nemačke spoljne politike, ocenjuje da će nova nemačka vlada, čak i ako ne dođe do promene načina odlučivanja, sigurno da promeni spoljnu politiku, što će direktno značiti i promenu spoljne politike EU.
“Nova nemačka vlada će definitivno napustiti kurs i odnos prema proširenju na način da se žrtvuje demokratija zarad stabilokratije, koja je dosta štete nanela kako EU tako i samim demokratijama u ovim zemljama”, naglasila je ona.
