Vašingtonski dogovor nije sporazum niti ima obavezujući karakter, poručio je specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak u razgovoru putem Zuma sa nemačkom ambasadorkom u Vašingtonu Emili Haber. On je ukazao i da primena sporazuma potpisanog u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa zavisi od dobre volje dve strane. Da je u političkoj ofanzivi Lajčak je pokazao na Tviteru objavom fotografije sastanka sa šefom Biroa Stejt departmenta za Evropu i Evroaziju Filipom Rikerom o Zapadnom Balkanu.
– Potvrdili smo obnovljenu snažnu saradnju EU i SAD na Zapadnom Balkanu – napisao je specijalni predstavnik EU.
Lajčak je ovom izjavom, prema mišljenju diplomate Zorana Milivojevića, pokazao da Vašingtonski sporazum i njegova realizacija, ne odgovara EU, prvenstveno Nemačkoj. On u ovim navodima vidi moguću najavu korekcije sporazuma iz Bele kuće, odnosno odstupanje u meri u kojoj taj dokument ne odgovara interesima Brisela i Berlina.
– Na osnovu ovog je pokazao da od početka vrh EU nije saglasan sa pristupom u rešavanju problema Beograda i Prištine u vreme Trampove administracije – kaže ovaj diplomata, uz napomenu da će pravi test za uspeh i kontinuitet Vašingtonskog sporazuma i njegove primene biti stav administracije Džozefa Bajdena.
Nova administracija SAD najavljuje izmenu nekih stavova u spoljnoj politici iz doba Trampa, a može se očekivati približavanje stavova EU i SAD u rešavanju problema Kosova i Metohije.
Milivojević ukazuje da se Briselu ne sviđa što Vašingtonski sporazum nije otvorio statusna pitanja.
– To je nešto što se kosi sa interesima Nemačke, koja insistira da normalizacija odnosa Beograda i Prištine podrazumeva bilateralni sporazum i priznanje nezavisnosti Kosova – ističe on, podsećajući da je Miroslav Lajčak prištinskim medijima krajem prošle godine dao izjavu da dijalog treba da se okonča pravnoobavezujućim sporazumom “dve države”.
Zato je, kaže naš sagovornik, i ta izjava, kao i ona posle Lajčakovog sastanka sa SAD diplomatom Filipom Rikerom u Briselu, najava korekcije Vašingtonskog sporazuma ili može se reći, izvesnog odstupanja od njega.
– Time je jasno poručeno kakav će biti pristup i stav Brisela ubuduće. Možemo očekivati potpuno preklapanje stavova i interesa SAD i EU, kao i da će u nastavku dijaloga Beograda i Prištine dominirati stav iza kojeg je Berlin, a podržavaće ga nova američka administracija – navodi Milivojević, ukazujući na podudarnost stavova Miroslava Lajčaka sa nemačkim interesima i potpunu saglasnost na relaciji Brisela i Vašingtona.
On naglašava da se u Lajčakovoj izjavi prepoznaje i to da će Vašingtonski sporazum biti problematičan za sprovođenje sa stanovišta EU u onim delovima koji se tiču Bliskog Istoka i otvaranja ambasade Srbije u Jerusalimu.
– Miroslav Lajčak opominje da je to u suprotnosti sa stavom EU – smatra ovaj diplomata.
Kada je reč o odredbama Vašingtonskog sporazuma koje se tiču ekonomije oko njih ne bi trebalo da bude problema, jer je, kako kaže, Briselu i Vašingtonu jasno da ekonomija relaksira politički ambijent i stvara uslove za konstruktivan pristup dijalogu.
– Srbija će i dalje biti na liniji Vašingtonskog sporazuma, pošto je to u njenom najboljem interesu. Odnosno, da se ne razgovara o statusu, da ekonomija bude u osnovi normalizacije odnosa Beograda i Prištine, a i kada je u pitanju aspekt srpsko-američkih odnosa. Vašingtonski sporazum pruža platformu za unapređenje bilateralnih odnosa Srbije i SAD na osnovama obostranih interesa – ocenio je Milivojević.
DFC nije problem
U Vašingtonskom sporazumu jedna od stavki je i američka Međunarodna razvojna finansijska korporacija (DFC), koja je ubrzo posle njegovog potpisivanja u Beloj kući simbolično otvorena u Beogradu. Zoran Milivojević veruje da oko statusa te kancelarije neće biti problema.
– To ne bi trebalo da bude problem ni EU, pošto je koncept pristupa te kancelarije regionu prvenstveno na ekonomskoj osnovi – kaže naš sagovornik.
Uslovljavanje članstvom u EU
Govoreći o saradnji sa Bajdenovom administracijom na dijalogu Beograda i Prištine, Lajčak je rekao da se vraćaju oni sa kojima je EU radila.
– Oni poznaju region i dokazali su se kao pouzdani partneri i za Zapadni Balkan i za EU. Bez sveobuhvatnog, obavezujućeg sporazuma o međusobnim odnosima ni Kosovo ni Srbija neće moći da postanu članice EU – poručio je Lajčak, koji je uveren da za dogovor nisu potrebne godine, već meseci.
