Nemački parlament prihvatio je zakon koji će omogućiti i regulisati useljavanje stručne radne snage iz zemalja koje nisu članice EU.
Deo zakona kojim su pooštrene odredbe o podnosiocima zahteva za azil pojedine stranke nazvale su “rasističkim” i “crnim danom za demokratiju”, ali je oko uvoza stručne radne snage vladala saglasnost.
Novi zakon se odnosi na vrhunske stručnjake, ali i one koji nađu zaposlenje odgovarajuće njihovoj kvalifikaciji. I to za sva zanimanja, a ne samo ona koje nemačka Agencija za zapošljavanje proglasi deficitarnim kao što je to bilo dosad. Novost je i da će onima sa stručnom kvalifikacijom biti omogućeno dođu u Nemačku i traže posao. Taj boravak je ograničen na šest meseci, a jedini uslov jeste da mogu sami da se izdržavaju. Glavna izmena je da nemački poslodavac može da zaposli radnika bez obaveze da dokazuje da u EU nije uspeo da nađe adekvatnu radnu snagu.
Zakon predviđa i lakše priznavanje stranih diploma i svedočanstava i to spojeno s postupkom izdavanja vize. Posebna pravila su predviđena za useljenike starije od 45 godina. Oni će dobiti dozvolu jedino u slučaju da im radni ugovor jamči zaradu od najmanje 3.700 evra bruto, kako u starosti ne bi pali na teret države zbog malih penzija.
Pravilo Zapadnog Balkana
Šejla Vojić iz projekta Faire Mobilitat Nemačkog saveza sindikata (DGB) pomaže novim useljenicama da se snađu na nemačkom tržištu rada. Ona ukazuje da se novi zakon odnosi i na građane Srbije, Republike Srpske i okolnih zemalja za koje od 2016. važi “pravilo o Zapadnom Balkanu” koje bi trebalo da bude ukinuto do kraja ove godine. To pravilo pojavilo se nakon proglašenja Zapadnog Balkana za zemlje sigurnog porekla, što je isključilo mogućnost sticanja političkog azila.
– Poboljšanje novog zakona o useljavanju stručnjaka pre svega se odnosi na ukidanje obaveze poslodavca da nije pronašao adekvatnog radnika u EU. S novim zakonom otpada ova obaveza koja je deo pravila o Zapadnom Balkanu – kaže Šejla Vojić.
Zavisni od poslodavca
Ona objašnjava da je radna dozvola u okviru pravila o Zapadnom Balkanu vezana uz određeno radno mesto i poslodavca. Iskustva su pokazala da radnici često ne zahtevaju ostvarenje svojih prava zbog ove zavisnosti od poslodavca i straha od otkaza jer gubitkom radnog mesta dolaze u opasnost da ostanu bez radne dozbole.
Novi zakon o useljavanju bi mogao da stupi na snagu već početkom naredne godine, a u Ministarstvu za rad ne mogu da kažu da li će pravilo o Zapadnom Balkanu ostati na snazi.
Konzulati usko grlo
Bolna tačka procesa useljavanja u Nemačku za građane Srbije, Republike Srpske i ostatka Zapadnog Balkana su nemačka konzularna predstavništva koja su kočila brži priliv stručnjaka. Kandidati za iseljavanje mesecima, a često i godinama čekaju termin za izdavanje vize uprkos iako prikupa sva dokumenta.
Ministar unutrašnjih poslova i jedan od idejnih tvoraca novog zakona Horst Zehofer rekao je u Bundestagu da duga čekanja za vizu moraju biti skraćena. Međutim, povećanje broja službenika u konzulatima na Zapadnom Balkanu i ostale mere Ministarstva spoljnih poslova nisu urodile plodom.
Prete niže satnice
Na novi zakon bilo je i primedbi. Za Alternativu za Nemačku (AfD) postoji opasnost da bi uvozom radne snage i eventualnim smanjenjem satnica, mogao nastati dodatni pritisak na domaće radnike.
Liberalno-demokratska stranka (FDP) smatra da zakon sadrži previše ograničenja te da opet neće dovesti do željenog efekta privlačenja velikog broja stranih stručnjaka.
Katastrofa zbog iseljavanja
Prema procenama Sekretarijata OECD, emigracija iz Srbije poprimila je galopirajući rast u odnosu period 2005-2014. kada je prosečan godišnji broj iseljeniika iz naše zemlje samo u države članice ove organizacije bio 31.000. Tako je 2014. zemlju napustilo 57.000 osoba, a već naredne godine 60.000. Za jalovu utehu je što su zbog iseljavanja posle dugo vremena povećane doznake dijaspore koje s bliže cifri od tri milijarde evra.
Diploma tek početak
Naši zemljaci širom Evrope uživaju različit status, a nisu svuda ista ni pravila za useljavanje.
Austrija
Procenjuje se da oko 200.000 Srba živi Beču, a da ih u celoj zemlji ima oko 350.000. Taj broj ima ozbiljnu tendenciju rasta, pošto su deficitarne mnoge profesije, a visokokvalifikovani su tri puta više plaćeni nego u Srbiji.
Međutim, bavljenje određenim poslovima, recimo u medicini, nije moguće bez nostrifikacije u Austriji, a u određenim slučajevima polažu se dodatni ispiti uz neophodno znanje nemačkog jezika na visokom A1 ili A2 nivou.
Švajcarska
Pojedina istraživanja pokazala su da su visokokvalifikovani stranci diskriminisani su na tržištu rada u Švajcarskoj. Baselski univerzitet u Bernu navodi da su ljudi iz Turske, Portugala i sa Balkana u nepovoljnom položaju pri zapošljavanju, čak i ako su studirali u Švajcarskoj. Nezaposleno je pet odsto njih, a Švajcaraca samo 1,5 odsto. Zbog toga je Savezna komisija za suzbijanje rasizma ( CFR ) poslodavcima preporučila da počnu od uvođenja “postupka “anonimnog zapošljavanja ” .
Švedska
Da bi omogućili sebi legalan boravak u Švedskoj, srpski radnici moraju da apliciraju za neki od željenih poslova pre nego što se otisnu na put. Nakon zaključenja ugovora o radu, poslodavac je obavezan da traži boravišnu dozvolu za svog zaposlenog koji nije iz EU.
Posebna pogodnost postoji kada je reč o radnicima s liste deficitarnih zanimanja. Oni mogu da nađu posao i dođu u Švedsku i lično traže dozvolu za rad.
“Permanent” Australijski san
Studiranje ili privremeno zaposlenje su dva glavna toka koja vode do australijskih obala. Međutim, borba za dobijanje statusa stalnog stanovnika Australije za mnoge traje godinama.
U fiskalnoj 2017/18. dodeljeno je ukupno 162.417 stalnih boravišta, 20.000 manje nego u prethodnoj godini, a od toga je čak 68 odsto pripalo kvalifikovanim radnicima, a prednjače računovođe, softverski inženjeri, medicinske sestre, razvojni programeri i kuvari.
Ni među pripadnicima srpske zajednice nije mali broj onih koji trenutno borave u Australiji na osnovu neke od privremenih viza i traže svoj put da trajno ostanu. Najbolji način da se postane “permanent resident” je odgovarajuće zanimanje koje se visoko kotira na Listi traženih profesija (SOL), zatim adekvatno obrazovanje, radno iskustvo, godine starosti i poznavanje engleskog. Međutim, sve više kvalifikovanih za ove pozicije se prijavljuje, pa je potrebno sakupiti što veći broj bodova.
S druge strane, iako se nalaze na listi od 73 tražena zanimanja, nijedan keramičar, autoelektričar, brodograditelj ili precizni metalski zanatlija nije dobio poziv za samostalnu vizu za kvalifikovane radnike, a predviđeno im je više od 9.000 mesta. Ali, trendovi ukazuju da će zanatlije s iskustvom u bliskoj budućnosti imati najbolju prođu zbog najmanje konkurencije.
