"Sadašnji oporavak ne mora biti dugoročan. Iako je sve više naznaka da se izvozna privreda oporavlja od recesije u svetu, brzom napretku se suprotstavljaju značajne blokirajuće snage", izjavio je za Dojče vele Roland Dern sa Instituta u Esenu, ističući da još nema osnova za preveliki optimizam.
Izgledi za privredni rast u svetu su umereni, ako se izuzmu zemlje na pragu industrijskog razvoja i Azije, gde se situacija već znatno poboljšala. Ali, nemačka privreda teško može od toga da profitira, jer oko 75 odsto lokalnog izvoza odlazi u EU i SAD.
U Nemačkoj je za 2010. predviđen rast od 1,2 odsto, koji se bazira na minusu od pet odsto u tekućoj godini, kao i više od četiri miliona nezaposlenih. Takav scenario ne znači ništa dobro za državni budžet, a istraživači očekuju u 2010. i nova zaduživanja od 127 milijardi evra.
Time bi deficit mogao da poraste na više od pet odsto privrednog učinka. To znatno sužava prostor za političku akciju iduće vlade, ocenio je Kaj Karstensen sa Instituta u Minhenu.
"U osnovi treba pozdraviti pokušaje države da građane rastereti poreza. To podstiče rast, stimuliše na traženje posla, a može da snizi i troškove rada i podstakne konkurentnost. Ali sve to mora nekako da se finansira, a ne može preko kreditnog finansiranja. Znači, oni koji traže snižavanje poreza, istovremeno moraju dapokažu kako će da izbalansiraju prekomeran deficit. Jedno bez drugog ne ide, a pomenuti samo jedno ne dovodi do cilja", izjavio je Karstensen.
U jesenjoj analizi se od Savezne vlade eksplicitno zahteva da štedi, premda ne odmah. Tek 2011. sa stabilizacijom privrednog rasta, treba početi sa smanjenjem deficita.
Ali u jesenjoj ekspertizi privrednih institucija stoji i da postoji mogućnost da se privreda u svetu oporavi mnogo brže nego što se prognozira, što znači da ipak postoji nada, zaključuje Dolče vele.
