Nemačka neće uslovljavati viznu liberalizaciju za Kosovo koja treba da stupi na snagu 1. januara i po tom pitanju postoje razlike u stavovima Berlina i Pariza, piše Euraktiv.
Kako se navodi u tekstu, francuski predsednik Emanuel Makron dospeo je na naslovne strane prošle nedelje kada je predložio da bi bezvizni režim Kosova, koji treba da stupi na snagu od 1. januara 2024, mogli da revidiraju Pariz i Berlin ako Priština ne reši tenzije sa Srbijom.
Međutim, prema saznanjima Euraktiva, Nemačka će se držati prvobitnog vremenskog okvira.
Bojkot izbora
Kosovo je podvrgnuto merama EU nakon što su se tenzije razbuktale na severu, regionu u kojem uglavnom žive etnički Srbi, podseća Euraktiv, dodajući da su u novembru 2022, Srbi masovno dali ostavke iz lokalne vlade i institucija zbog uvođenja uslova da sva kosovska vozila imaju prištinske tablice.
U aprilu su održani izbori za smenu onih koji su podneli ostavke, ali su Srbi odbili da učestvuju ili glasaju, nakon poziva na bojkot iz Beograda, kaže se u tekstu.
Glasanje je dovelo do manje od četiri odsto izlaznosti i izabrani su uglavnom etnički Albanci. Kada su uz podršku kosovske policije pokušali da uđu u zgrade opština, Srbi su odgovorili protestima koji su prerasli u nasilje i ranjavanje mirovnih snaga NATO.
Kosovo bi uskoro moglo da se suoči sa sankcijama evroatlantske zajednice, potvrdilo je više visokih i diplomatskih izvora, dok je albanski premijer Edi Rama otkazao planirani sastanak sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem navodeći mere koje su na čekanju kao jednu, piše Euraktiv dodajući da bi mere EU mogle da uključuju i zaustavljanje procesa vizne liberalizacije.
Čekajući januar 2024.
Euraktiv je obavešten o merama EU pre nego što su one zvanično objavljene, uključujući moguće zaustavljanje procesa liberalizacije viznog režima.
Nakon dugog procesa koji je uključivao ključnu podršku francusko-nemačkog dvojca, građani Kosova bi od januara 2024. mogli da putuju Evropom kao i bilo koji drugi građani Evrope, bez potrebe za vizom.
Francuska i Nemačka već dugo imaju sinhronizovan pristup Kosovu, iznoseći zajedničke stavove i izjave i uključene su u jedan od najnovijih planova za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, neformalno nazvan “francusko-nemački plan”, piše Euraktiv.
Diplomatski kor dve zemlje takođe je veoma poštovan na lokalnom nivou, a reči francuskog predsednika Makrona i nemačkog kancelara Šolca, kao i bivše kancelarke Angele Merkel, imaju značajnu težinu.
Makronov ultimatum
Međutim, kako piše Euraktiv, čini se da je Makronovo uključivanje Nemačke u mogući pristup preispitivanju vizne liberalizacije bio u suprotnosti sa njegovim nemačkim kolegom.
Dok je Makron rekao da čekaju sprovođenje preuzetih obaveza i odgovornost obe strane, uključujući održavanje novih opštinskih izbora, ponovno opredeljenje Srbije za institucije i opšte smirivanje situacije, francuski predsednik je otišao dalje i postavio ultimatum.
Makron je rekao: “Francuska i Nemačka su posvećene i takođe su preduzele korake da se otvore, posebno u pogledu vizne politike i drugih ekonomskih pitanja, koja će biti razmotrena ako ne bude politike odgovornosti na obe strane.”
Šok u Prištini
Sugestija da će Francuska i Nemačka preispitati viznu politiku izazvala je šok u Prištini pošto je liberalizacija viznog režima dugo vođena bitka za nadu u EU.
Šolc, u međuvremenu, nije dao slične javne izjave.
Na pitanje da li su Makron i Šolc zajednički dogovorili moguću reviziju sistema liberalizacije viznog režima, izvor blizak nemačkom ministarstvu spoljnih poslova rekao je Euraktivu da “Nemačka podleže propisima koje je EU usvojila u aprilu 2023.
Prema njima, kosovski državljani će ubuduće biti izuzeti od obavezne vize za kraće boravke u šengenskom prostoru (do 90 dana u roku od 180 dana).
To će stupiti na snagu 1. januara 2024. što znači da će sve države Zapadnog Balkana tada biti podjednako izuzete od viznog režima za kraće boravke u šengenskom prostoru.
Bez saglasnosti Berlina
Kako piše Euraktiv, može se čuti u Berlinu da će Nemačka zadržati stav da je rok za to 1. januar 2024, i da nema planova da se skrene sa tog puta, što znači da je Makronovo uključivanje Nemačke u njegovu izjavu napravljeno bez saglasnosti Berlina.
U međuvremenu, izvestilac za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon zatražila je da liberalizacija viza ne bude povezana sa dijalogom Kosova i Srbije.
– Građani Kosova zaslužuju davno zakasnelu liberalizaciju viznog režima. Želimo da budemo jasni – putovanja bez viza nisu i ne treba da budu povezana sa dijalogom sa Srbijom. EU mora da održi obećanje tako što će građanima Kosova dozvoliti da slobodno putuju od 1. januara 2024. godine – rekla je Fon Kramon.
Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo bi da se sastanu u Briselu 14. septembra posle višemesečnog zastoja u razgovorima što je usledilo nakon nedavnog zaoštravanja odnosa.
