Poslanica Levice u nemačkom Bundestagu Žaklin Nastić u intervjuu za “Vesti” istakla je da nemačka vlada nije zainteresovana za rešenje kosovskog pitanja i da na Balkanu samo sledi sopstvene interese. Ona govori i o nedavnom pitanju nemačkoj vladi o učestvovanju vojnika Bundesvera u ratovima u jugoslaviji 90-ih prošlog veka.
Kako komentarišete izjave lidera Kosova koji su optuženi za ratne zločine, pre svega Hašima Tačija i drugih vođa tzv. OVK, da su zajedno sa SAD, NATO i EU stvarali “državu” Kosovo ?
– Prvi put se slažem sa izjavom gospodina Tačija. Zemlje EU i SAD – bolje rečeno NATO – bombardovale su Jugoslaviju i OVK im je poslužila kao kopnena snaga. Nakon bombardovanja, koje je bilo suprotno međunarodnom pravu, vojska NATO je umarširala i nagradila OVK time što njihove vođe, na primer, nije gonila zbog zločina i ratnih zločina, već je stvorila paradržavu i predala je u ruke OVK. Dobro je i ispravno što se vodi istraga protiv Tačija i drugih vođa OVK, ali nažalost do toga je došlo prekasno.
Kako gledate na učešće Nemačke, kao najvažnije evropske zemlje, u borbi za nezavisnost Kosova ?
– Nemačka je otpočetka imala neslavnu ulogu u razbijanju Jugoslavije. Već 1991. tadašnja nemačka vlada priznala je nezavisnost Slovenije i Hrvatske, iako su je zapadni partneri upozoravali da to ne čini. Usledilo je ono od čega se strahovalo: u Krajini i BiH počeo je građanski rat. Kada se oružani sukob konačno završio 1995. Nemačka je pojačala svoje napore preko Albanije da izazove nemir na Kosovu. Nemačka tehnika dospela je tada u ruke OVK i nemačka obaveštajna služba BND je pomagala obuku OVK. Kada je građanski rat na Kosovu i Metohiji eskalirao, države NATO su suprotno međunarodnom pravu napale Jugoslaviju i potom okupirale region. Nemačka je potom 2008. bila jedna od prvih zemalja, koja je priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, koje je, između ostalog, okupirano nemačkim trupama. U prethodnih 30 godina Nemačka je imala destruktivnu ulogu u bivšoj Jugoslaviji.
Ukazali ste ovih dana da je nemačka vlada odugovlačila sa odgovorom na pitanje da li su se vojnici Bundesvera kao dobrovoljci tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije 1990-ih borili i tako prikupljali iskustvo na ratištima. Da li je to bilo tako?
– To je dobro pitanje i ja bih želela rado da to znam. Pre nekoliko nedelja je izašla knjiga jednog profesora bliskom Bundesveru, u kojoj piše da su pripadnici nemačke vojske početkom 1990-ih “posebno iz garnizona u južnoj Nemačkoj bili dobrovoljci u ratu u Jugoslaviji”. Oni su putovali na produženi vikend ili odmor na front kako bi tako skupljali iskustvo sa ratišta, napisala je jedna značajna nemačka novina. Ako je to tačno onda su aktivni nemački vojnici ilegalno služili na teritoriji druge evropske države – Jugoslavije. Profesor nadzire čak i jednu doktorsku disertaciju na temu “Dobrovoljci u ratovima u Jugoslaviji 1990-ih”. Zbog toga sam vladi postavila pitanja: “Koliko je takvih slučajeva poznato vladi i koliko je zbog toga disciplinsko-pravnih postupaka preduzeto?”. Pitanja takve vrste su važan kontrolni instrument opozicije u Bundestagu, ako na njih vlada korektno odgovori. U ovom slučaju vlada je prvo tražila produženje roka za jedan dan, a potom uopšte nije, u novom roku, odgovorila na pitanje. Na kraju su iz vlade napisali:”Vlada nema nikakva saznanja s tim u vezi”. Ta taktika odugovlačenja i gluma neznanja od strane vlade su skandal. Opozicija ne može da kontroliše vladu ako ne dobija iskrene odgovore.
Može li Srbija očekivati da Nemačka u interesu postizanja konačnog dogovora uzme u obzir i srpske interese i podrži kompromisno rešenje za Kosovo ?
– Čvrsto sam uverena da Srbija ne može da se osloni ni na kakvu podršku Berlina. Nemačka vlada je prethodne tri decenije podržavala svaku promenu granica na uštrb Jugoslavije i Srbije i odbijala svako pomeranje granice u korist Srbije. Nezavisno od toga da li se radi o Republici Srpskoj ili severu Kosova. Nemačka vlada je, čini se, zadovoljna sadašnjim stanjem na Balkanu i nije spremna na kompromis, čak iako bi se vlade u Beogradu i Prištini dogovorile. Pod hitno je potrebno da se konačno rasvetle sva počinjena ubistva, zlostavljanja za vreme rata u Jugoslaviji i posle njega i da počinioci budu kažnjeni. To što je Hašim Tači, zbog protiv njega podignute optužnice za ratne zločine, konačno preuzeo odgovornost i povukao se sa vlasti, treba pozdraviti. Stotine kosovskih Albanaca, Srba, Roma i pripadnika drugih etničkih grupa, kao i politički protivnici su, prema optužnici, bili žrtve Tačija i drugih optuženih funkcionera. Zbog preteće unutrašnjopolitičke krize sprečiti optužnicu, kao što su pojedini i u političkom Berlinu tražili, bio bi zločin prema svima koji su pretrpeli najveće patnje. Ispravno je da se ne gone više samo ratni zločinci na jednoj strani linije fronta. To bi bio jedan mali doprinos pravdi i pomirenju.
Lajčak sluša Berlin
Kako vidite budućnost dijaloga Beograda i Prištine i ulogu Nemačke u tom procesu? Koliko Berlin utiče na stav Brisela i pre svega Miroslava Lajčaka i na čemu insistira Nemačka kao najmoćnija snaga EU?
– Nemačka u dijalogu ne zauzima nikakvu produktivnu ulogu. Berlin želi da Srbija prizna nezavisnost Kosova i da prihvati spoljne granice koje zahteva Priština. Kada se činilo da su se vlade u Beogradu i Prištini dogovorile oko razmene teritorija, Berlin je to odbio. Nemačkoj vladi nije stalo do rešenja konflikta, već do sprovođenja sopstvenih ciljeva. Nemačka u EU igra najvažniju ulogu u kosovskom pitanju. Francuska i Španija su povukle svoje trupe. Od gospodina Lajčaka ne treba očekivati da će se izjasniti protiv nemačkih ciljeva na Balkanu. Ovaj Slovak je apsolvirao obuku u “Džordž Maršal” evropskom centru za bezbednosne studije na jugu Nemačke i zauzima funkcije u “Maršal fondu” Nemačke, kao i Fondaciji “Helmut Šmit”. On je čovek nemačke vlade.
Amerika nije za rešenje
Hoće li se politika SAD prema Srbiji promeniti posle Trampa?
– Izabrani američki predsednik u SAD važi kao ekspert za Balkan, pošto je 1990-ih podržao sve vojne intervencije Amerike na Balkanu. Svoje zalaganje za takvu politiku on je jednom nazvao “najponosnijim trenutkom svog života”. Po imenu sina Džozefa Bajdena, Bo Bajden, nazvana je i jedna ulica na Kosovu. Dolaskom novog predsednika SAD vraćamo se, najverovatnije, američkoj politici koja bi se mogla porediti onom pod Klintonom i Obamom. To znači da nijedan problem neće biti rešen, već će samo američke trupe ostati tamo dugo stacionirane.
