Kafa je mnogima najdraži jutarnji stimulans i zadovoljstvo u ostatku dana. Studije već neko vreme upućuju na to da je kafa dobra za zdravlje, iako je ranije imala lošu reputaciju.
– Kafa nije nezdrava – kaže nemačka naučnica Ana Flugel koja je proučila na desetine istraživanja o popularnom napitku.
– Umereno konzumiranje kafe povezano je sa generalno smanjenim rizikom od razvoja bolesti – ističe Flugel.
Naučnica je proučila više dugoročnih studija u kojima je učestvovalo desetine hiljada ljudi. Postavljena su im pitanja o životnim navikama i evidentirane su bolesti od kojih pate. Kafoljupci mogu da budu posebno zadovoljni jednim od rezultata.
– Oni koji piju kafu žive duže, nezavisno od toga gde žive – rekla je naičnica.
Zašto je kafa dugo imala lošu zdravstvenu reputaciju?
Zbog pogrešnog pristupa istraživanjima, tvrdi Flugel. Premalo se pažnje davalo ključnoj stvari koja često “ide zajedno” sa kafom – pušenju. Činjenica je da pušači piju više kafe i da su se bolesti povezane sa pušenjem u prošlosti nepravedno pripisivale kafi.
Nedavne studije pokazale su da kafa ima određeni preventivni efekat na karcinom jetre i bešike, a isto važi i za dijabetes tipa 2. Ni rizik od razvoja visokog pritiska ne povezuje se sa konzumiranjem kafe, ističe Flugel.
Dakle, opšte je pravilo – kafa se može piti bez griže savesti i koristi zdravlju. Ostaje da se vidi kako kafa deluje na organizam.
Tri najraširenije teorije
Prva: Kafa izaziva dehidraciju
Netačno. “Kafa je prirodni dijuretik, ali može se dodati količini tečnosti koju konzumirate u toku dana, poput vode”, kaže Flugel.
Generalno se preporučuje unos od 1,5 do dve litre tečnosti dnevno.
Druga: Što više kafe popijete, teže ćete zaspati
Netačno. Koliko se brzo kofein metaboliše zavisi od osobe do osobe, objašnjava Flugel.
“Nekome je pola šoljice dovoljno da mu noć pretvori u dan, a neko drugi može da popije četiri šoljice ovog napitka i da spava kao beba”.
A tu je i pitanje navike organizma na ovaj napitak. Ako redovono pijete puno kafe, jedna šoljica nema neki snažniji efekat na san.
Treća: Kafa utiče na varenje
To je tačno. Mnogima je ona deo jutarnje rutine. Šoljica kafe za početak dana, pa odlazak u toalet. To uglavnom može da se pripiše kofeinu, kaže Flugel, jer on ima stimulativni efekat na metabolizam.
Ali ni to nije generalno pravilo. Do koje mere kafa stimuliše sistem za varenje je individualno i opet zavisi od organizma pojedinca.
Кафа је дрога која елиминише сигнале умора. То значи кад сте уморни и организам тражи одмор, ви попијете кафу и продужите да радите као змај. Зато су кафе на радним местима, целе Европе, бесплатне. То важи наравно и за Немачку са много печалбара, које су довукли да им што више раде. Питање је времена кад ће послодавци на послу, делити бесплатно и амфетамин. Кампање за легализацију још неких дрога су у току. Зашто да не кад је већ дозвољено тровати се алкохолом, дуваном, кафом а по негде и канабисом.
Kakva droga daj ne preteruj. Što se tiče kanabisa, nikad neće biti podpuno legalizovano, jer onda nebi niko hteo da radi 8 sati na dan. Biće na recept za propale ibolesne ljude. Kad bi ti imao rak, bio bi sretan da imas kanabis. Bolje da cutis nemas pojma.