Proslava 65-godišnjice osnivanja NATO pakta u velškom Njuportu trebalo je da bude demonstracija jedinstva članica, ali se čini da konačni zaključci samita neće biti u skladu sa onim što se zapravo dešava iza kulisa, piše nemački dnevnik "Velt". Nasuprot istočnoevropskim zemljama koje se osećaju neposredno ugroženim od strane Putina (baltičke zemlje, Poljska, Bugarska i Rumunija), jedna zemlja ometa odlučno pozicioniranje protiv ruskog predsednika, a to je – Nemačka.
Prema informacijama do kojih je došao ovaj konzervativni list, osnova sukoba je postojanje "NATO-Rusija dokumenta", potpisanog 1997. godine, u kojem se zapadna vojna Alijansa obavezala da u zemljama koje su nekada bile pod ruskim uticajem – neće držati brojčano velike trupe, a posebno ne stalne vojne baze – na čemu sada upravo insistiraju neke države.
Nemačka je jasno stavila do znanja da ne želi da prekrši dogovoreno, pozivajući se na to da bi drugačiji pristup bio neozbiljan. Posebno Poljska i Estonija su protiv, pa tako predsednik mini baltičke zemlje, Tomas Hendrik, traži da se ugovor proglasi nevažećim, dok poljski ministar odbrane Tomaš Sijemonijak traži izgovor da se preuzete obaveze zaobiđu. Merkelovoj se prebacuje da Poljsku još uvek vidi kao drugorazrednog partnera.
Kao dalji znak dobre volje, Merkelova daje podršku formiranju i jačanju NATO trupa za brzu intervenciju. "Razumem želju istočnih zemalja da znaju kako bi reagovao NATO u slučaju opasnosti, a mi ćemo – ne kršeći ranije dogovorene ugovore, povećati brzinu reakcije NATO pakta u ovim zemljama", rekla je ona.
Čini se da Obama nije zadovoljan Merkelovom, piše "Velt". On je tokom posete Talinu tražio da Nemačka procenat idvajanja para za Alijansu sa 1,3 odsto BNP podigne na 2 procenta, što Nemci smatraju preteranim i nepotrebnim.
