Da bi spasla što je moguće više radnih mesta Nemačka svakodnevno daje milijarde evra pomoći, konstatuje Dojče vele (DW) i pita ko će sve to da plati – da li oni najbogatiji?
U prilogu se podseća da su u drugom talasu pandemije već četvrti mesec zatvoreni ugostiteljski objekti, teretane, pozorišta i muzeji i da država plaća skraćeno radno vreme kako zaposleni ne bi biti otpušteni, a preduzeća dobijaju pomoć za prelazni period da ne bi propala.
Za pomoć privredi planirano je oko 50 milijardi evra od novembra 2020. do juna 2021. Uz to dolaze ostali troškovi pandemije, od zdravstvenih do pomoći domaćinstvima. Savezni državni budžet je 2020. morao da se zaduži za dodatnih 130 milijardi evra, a ove godine je planirano novo zaduženje od 180 milijardi evra, napominje DW i postavlja pitanje da li će to biti dovoljno s obzirom na mogući treći talas pandemije koji bi mogao još više da produži lokdaun.
Kako zapušiti rupe?
Dodaje da se unutar vladajuće koalicije Hrišćansko-demokratske unije (CDU), Hrišćansko-socijalne unije (CSU) i Socijaldemokratske partije (SPD) vodi polemika o troškovima pandemije.
Ministar finansija Šolc mora u martu da predstavi osnove budžeta za 2022. i finansijske planove za iduće godine. Padom konjunkture je smanjena ekonomska aktivnost, prihodi su izostali. Toga mnogi nisu svesni, žali se ministar Šolc.
DW ocenjuje da su prognoze prihoda od pre krize bezvredne, i da će na duži rok biti potrebno da se zapuše rupe u budžetu. Ali kako, ako čisto pravno gledano, od 2022. ponovo bude na snazi zabrana prekomernog zaduživanja i ministar finansija ne bude smeo da uzima nove kredite?
U budžetu još ima rezervi, ali…
U budžetu još ima rezervi, jer je prošle godine zadženje bilo manje nego što je prvobitno planirano, a s obzirom na to da kredite odobrava Bundestag, oni mogu biti prebačeni na iduće godine, predočava se u prilogu radija i upozorava da bi moglo da se dogodi da novac bude potreban već 2021. zbog dužeg lokdauna.
U Saveznom ministarstvu finansija, u Odboru Bundestaga za budžet, ali i u stranačkim centrlama trenutno se razmatraju opcije kako finansirati budžet 2022. S obzirom na predstojeće savezne izbore u septembru niko ne želi da govori o mogućem smanjenju saveznih izdataka.
Savezni ministar ekonomije Peter Altmaier (CDU) predlaže prodaju vlasničkog udela savezne države u Pošti i Telekomu. Vrednost akcija je znatno porasla. To bi, međutim, bila samo kap u moru, s obzirom na potrebe. Efikasnije bi bilo povećanje poreza ili uvođenje poreza na imovinu od 10 do 20 posto.
Ministar finansija Šolc ne vidi problem u daljem zaduživanju, a pritom se i on vodi stranačkim interesima, navodi DW uz napomenu da će on nastupiti kao SPD-ov kandidat za kancelara. Socijaldemokrati zahtevaju preraspodelu dobara i u svom izbornom programu traže uvođenje poreza na imovinu.
Uvođenje poreza na imovinu?
Ekonomski stručnjak Klemens Fust, predsednik instituta IFO u Mihenu, smatra da bi uvođenje doprinosa od deset do 20 posto na neto vrednost imovine bilo previše.
– Posle rata smo imali neverovatna razaranja stanova i infrastrukture, useljavanje dva miliona ljudi, koji nisu imali ništa – rekao je on nedavno na jednom onlajn događaju. Korona-kriza je “strašna, ali ni približno se ne može uporediti s tim”, kaže Fust.
Za uvođenje doprinosa na imovinu, ali i za uvođenje poreza na imovinu potreban bi bio ogroman ulazak u privatnu sferu, a Fust navodi da bi to značilo da se “zaviri u svačiju kuću” da se vidi da li “ima neki skupocen tepih ili zlatne poluge u podrumu ili neke druge vredne predmete”.
Brojni ekonomski analitičari su mišljenja da bi savezni budžet morao dodatno da se zaduži 2022. kako bi dobio na vremenu dok konjunktura ponovo ne krene.
– Za Nemačku izgleda realno da se oslobodi dugova bez većih povećanja poreza ili smanjenja izdataka ako ekonomija počne da raste – argumentuje Klemens Fuest.
Ministar Šolc zahteva brzu političku odluku i mesecima upozorava da će s predlogom budžeta za 2022. u martu kucnuti trenutak istine o tome koji su izazovi pandemije i šta oni znače za naredne godine, i da se niko ne može ponašati tako kao da se to može izbeći, zaključuje DW.
