Ubuduće će godišnje do 50.000 ljudi iz Srbije i regiona moći da se zaposli i nastani u Nemačkoj, čak i ako nemaju stručne kvalifikacije. Nemačka vapi za radnom snagom na skoro svim poljima.
Nemačke vlasti nameravaju da udvostruče kvotu za useljavanje nekvalifikovanih radnika iz Srbije i komšiluka, piše u predlogu zakona u koji agencija dpa ima uvid. Ubuduće bi trebalo da ih bude do pedeset hiljada godišnje.
U pitanju je takozvano “zapadnobalkansko pravilo”, koje predviđa povlašćeni pristup nemačkom tržištu rada za državljane Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i Kosova.
Prema važećim zakonima, naime, iz celog sveta može da se doseljava “stručna” radna snaga. Jedino sa Balkana ljudi mogu da dobijaju posao i radnu vizu čak i kad rade van struke ili bez stručne spreme.
To pravilo osmišljeno je nakon prvog talasa izbegličke krize 2015. i 2016. godine, pošto su među tražiocima azila iz Sirije bili i brojni državljani Srbije, BiH i Kosova. Ideja Berlina bila je da ljudi iz regiona, umesto da bezizgledno traže azil, pokušaju da nađu posao u Nemačkoj.
Bodovi za “kartu šansi”
To nije jedina izmena zakona koja se sprema. Novinama bi se trebalo “suprotstaviti dramatičnom manjku radne snage u brojnim branšama”, ocenjuje dpa.
U promene spada i takozvana “karta šansi”, to jest mogućnost da se ljudi naprosto dosele u Nemačku te da tek tu, na licu mesta, traže posao. Za to vreme imaju pravo da rade pola radnog vremena van struke kako bi zaradili za život.
Karta šansi bi, prenosi dpa, trebalo da se dodeljuje po novom sistemu bodovanja svakome ko prikupi šest bodova.
Četiri boda nosi određena stručna kvalifikacija, tri boda dobro poznavanje nemačkog ili tri godine radnog iskustva, dva boda ukoliko je osoba mlađa od 35 godina, a jedan bod ukoliko je ranije legalno barem šest meseci boravila u Nemačkoj.
Ogromna potreba za radnicima
Nemačku more demografske promene i veliki broj upražnjenih radnih mesta. Računa se da je neophodno doseljavanje oko 400.000 ljudi godišnje kako bi ekonomija, zdravstvo i nega starih funkcionisali.
Pri tome se uvek jednim okom gleda na Zapadni Balkan, kao i dalje zavidan rezervoar radne snage. To produbljuje ogromne demografske probleme Balkana, koje su otkrili i poslednji popisi stanovništva.
