Investitori na globalnim tržištima trenutno pokušavaju odgovoriti na dva pitanja.
Jedno je kako i kada će se zaustaviti ekonomski zastoj.
Drugo pitanje je kako će se svet promeniti kad se privreda ponovo pokrene.
Odgovor na drugo pitanje verovatno uključuje lokalizovanje lanaca snabdevanja i usvajanje zakona koji nastoji da smanji moralni rizik u firmama, što bi moglo rezultovati potencijalnim zakonskim ograničenjima kupovine vlastitih deonica itd.
Zbog negativnih efekata pandemije COVID-19, Nemačka će osnovati krizni fond vredan 500 milijardi evra za finansiranje ključnih industrija.
Ovaj korak možda ide ruku pod ruku sa željom Nemačke da više lokalizuje lance snabdevanja iz Kine u EU, dodatno poboljšavajući nemački politički uticaj, pišu analitičari ljubljanske Ilirike.
Slično tome, i SAD mogu to učiniti, što znači da sa završetkom krize možemo očekivati uspostavljanje lokalizacije sbandevačkih lanaca u određenim industrijama u kojima se mogu uspostaviti tri ili četiri globalna centra.
Što se tiče postupnog otvaranja, poslednjih dana postoje naznake da je širenje virusa pod nadzorom, posebno u delovima Evrope. Ipak, verovatno smo još uvek nekoliko nedelja udaljeni od ukidanja ograničenja, piše SEEbiz.
Međutim, pitanje kada će se početi sa uklanjanjem ograničenja u mnogome je manje važno od pitanja kako će se ograničenja na kraju ukloniti. Prednost će se dati prevenciji drugog talasa virusa koji bi mogao dotući zdravstvene sisteme.
Jedan od načina je otvaranje prema regijama, prema lokalnim stopama zaraze, a drugi pristup bi bio otvaranje postupno u različitim sektorima privrede. U početku su to glavni sektori ekonomije u kojima je ljudski kontakt više ograničen.
Po ovom modelu bi se prva otvorila proizvodnja, građevinarstvo i logistika. Kasnije bi to bili restorani, turizam i škole, a međunarodna putovanja za većinu bi ostala onemogućena do daljeg.
