Trgovina drogom i reketiranje. Besni automobili i basnoslovno skupe vile kriminalaca. To su često ključne reči kada se govori o pranju novca. Ali problem u Nemačkoj je, čini se, mnogo veći.
Već nekoliko godina Nemačka pokreće ciljane akcije protiv kriminalaca okupljenih u klanove: stalno se organizuju spektakularne racije u kojima policija upada u objekte velikih nemačko-arapskih porodica. Nekretnine, ali i luksuzni automobili, nakit i druge dragocenosti koji su verovatno kupljeni novcem stečenim kriminalom se oduzimaju i postaju vlasništvo države.
Berlinski javni tužilac je tako 2018. godine oduzeo više od 75 nekretnina velikoj porodici Remo. Stanovi i kuće su navodno u vrednosti od deset miliona evra. Reč je o klasičnom slučaju pranja novca, u kojem se ilegalno stečene finansije, u ovom slučaju od pljački i trgovine drogom, ulivaju u legalne ekonomske tokove.
– Nemačka čini “suviše malo” kako bi u većim razmerama ušla u trag onima koji vuku konce u organizovanom kriminalu, a koji u globalnim mrežama profesionalno peru novac od krijumčarenja droge, korupcije, utaje poreza i drugih krivičnih dela – kaže Kristof Trautfeter, naučni savetnik u “Mreži poreske pravde”, koji je za “Transparensi internešenel” vodio studiju o pranju novca u Nemačkoj.
Stotine milijardi “opranog” novca
O tome koliko se novca “opere” svake godine u Nemačkoj postoje različiti podaci. U studiji koju je 2016. naručilo Savezno ministarstvo finansija, navodi se suma od oko 100 milijardi evra. Evropski revozorski sud procenjuje da na nivou EU to iznosi oko 250 milijardi.
Veliki finansijski skandali kao što su Vajerkard, Panamski papiri, Rajski papri, poslednjih godina su pokazali da cirkulišu “stotine milijardi” ilegalnih sredstava.
“Spisak skandala s pranjem novca povezanih s Nemačkom poslednjih godina je dugačak”, navodi se u studiji. Nemačka, ukazuje se, ima ogroman problem s pranjem novca, a protiv toga ne preduzima adekvatne mere. Problem je pre svega to što problem vlasti i političari problem ne proepoznaju.
Kao drugo, kriminalcima je olakšano neovlašćeno prebacivanje velikih količina novca u inostranstvo ili njegovo ubacivanje u ekonomske tokove preko trgovaca komercijalnom robom, onih koji se bave umetninama ili agenata za prodaju nekretnina.
“Transparensi” polazi od toga da će optužbe iznete u novoj studiji na ovaj ili onaj način doći i do Radne grupe za finansijsko delovanje (FATF) koju je još 1989. godine osnovala grupa G7 industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Ta međunarodna organizacija postavlja svetske standarde u borbi protiv pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja oružja za masovno uništenje, i radi na tome da ih države sprovode zakonito i efikasno.
Kada je FATF 2010. poslednji put proveravao Nemačku, ta zemlja nije ispunila toliko kriterijuma da je pretilo da će dopseti na crnu listu, kaže Štefan Ome. On očekuje da će FATF Nemačkoj i na predstojećem ispitivanju dati lošu ocenu, jer je zemlja “još uvek prijemčiva” na pranje novca. Nemačka sada, kaže, mora da iskoristi tu proveru “kako bi konačno ostvarila napredak”.
