Trgovina drogom i reketiranje, besni automobili i basnoslovno skupe vile kriminalaca, često su ključne reči kada se govori o pranju novca, ali problem u Nemačkoj je, čini se, mnogo veći.
Već nekoliko godina Nemačka pokreće ciljane akcije protiv kriminalaca okupljenih u klanove: stalno se organizuju spektakularne racije u kojima policija upada u objekte velikih nemačko-arapskih porodica. Nekretnine, ali i luksuzni automobili, nakit i druge dragocenosti, koji su verovatno kupljeni novcem stečenim kriminalom, oduzimaju se i postaju vlasništvo države.
Berlinski javni tužilac je 2018. godine oduzeo više od 75 nekretnina velikoj porodici Remo. Stanovi i kuće su navodno vredni deset miliona evra. Reč je o klasičnom slučaju pranja novca, u kojem se ilegalno stečene finansije, u ovom slučaju od pljački i trgovine drogom, ulivaju u legalne ekonomske tokove.
Međutim, Removi na metu istražilaca nisu dospeli zbog pranja novca, sumnja se pojavila u okviru postupka za druga krivična dela.
– Činjenica da su berlinske vlasti taj slučaj predstavile kao jedan od najvećih uspeha u borbi protiv pranja novca za mene je loš znak – kaže Kristof Trautfeter, naučni savetnik u Mreži poreske pravde.
Nemačka čini suviše malo kako bi u većim razmerama ušla u trag onima koji vuku konce u organizovanom kriminalu, a koji u globalnim mrežama profesionalno peru novac od krijumčarenja droge, korupcije, utaje poreza i drugih krivičnih dela, dodaje Trautfeter, koji je za Transparensi internešenal vodio studiju o pranju novca u Nemačkoj.
O tome koliko se novca opere svake godine u Nemačkoj postoje razližiti podaci. U studiji, koju je 2016. naručilo Savezno ministarstvo finansija, navodi se suma od oko 100 milijardi evra. Evropski revozorski sud procenjuje da na nivou EU to iznosi oko 250 milijardi.
U Transparensiju pretpostavljaju da su stvarne sume mnogo veće, ali ne mogu da navedu tačan broj. Teško je proceniti. Ni obim ni struktura pranja novca nisu adekvatno istraženi, kaže Trautfeter.
Veliki finansijski skandali kao što su Vajerkard, Panamski papiri, Rajski papri, poslednjih godina su pokazali da cirkulišu stotine milijardi ilegalnih sredstava.
Spisak skandala s pranjem novca povezanih s Nemačkom poslednjih godina je dugačak, navodi se u studiji.
Nemačka, ukazuje se, ima ogroman problem s pranjem novca, a protiv toga ne preduzima adekvatne mere. Problem je pre svega to što vlasti i političari problem ne prepoznaju.
Kao drugo, kriminalcima je olakšano neovlašćeno prebacivanje velikih suma novca u inostranstvo ili njegovo ubacivanje u ekonomske tokove preko trgovaca komercijalnom robom, onih koji se bave umetninama ili agenata za prodaju nekretnina.
Na trećem mestu je anonimnost. Iako već 20 godina postoji propis da banke moraju da znaju ko su im klijenti, to ipak nije tako u praksi, ističe Trautfeter.
Četvrta tačka su veoma mali istražni kapaciteti u Nemačkoj. Nedostaje, kako se navodi, specijalizovana finansijska policija.
– Ludo je to da su u nedavnoj aferi oko nabavke maski, čak 30 godina nakon početka borbe protiv pranja novca, političari ipak primali sredstva preko anonimnih računa u Lihtenštajnu i fiktivnih firmi na Karibima. Ne može biti da vlasnici otprilike svake desete nekretnine u Nemačkoj ostanu nepoznati vlastima – kaže Trautfeter.
Smatra da država više ne može da se oslanja samo na napore finansijskih institucija koje su dužne da prijave slučaj ako sumnjaju, već da mora bolje da ih podrži, da podigne svest i poveća kontrolu, ali i da na odgovarajući način sankcioniše kršenja zakona.
U studiji se preporučuje uvođenje registra transparentnosti i nekretnina, poboljšanje statistike i ciljane analize novčanih tokova. Zatim, jačanje nadzora pranja novca u finansijskom i nefinansijskom sektoru, angažovanje dodatnog osoblja u specijalizovanima državnim institucijama i povećanje saradnje na nivou u EU i na međunarodnom nivou.
– Ilegalni međunarodni tokovi novca više ne smeju da pronalaze sigurnu luku u Nemačkoj – kaže Štefan Ome, finansijski stručnjak u nemačkom ogranku Transparensi internešenala.
On tvrdi da je Nemačka prijemčiva za pranje novca i da takva situacija podstiče paralelni globalni finansijski sistem u senci u kojem, što je ne manje važno cveta i korupcija.
Transparensi polazi od toga da će optužbe iznesene u novoj studiji na ovaj ili onaj način doći i do Radne grupe za finansijsko delovanje (FATF) koju je 1989. osnovala grupa sedam (G7) industrijski najrazvijenijih zemalja sveta. Ta međunarodna organizacija postavlja svetske standarde u borbi protiv pranja novca, finansiranja terorizma i finansiranja oružja za masovno uništenje, i radi na tome da ih države sprovode zakonito i efikasno.
Kada je FATF 2010. poslednji put proveravao Nemačku, ta zemlja nije ispunila toliko kriterijuma da je pretilo da će dospeti na crnu listu, navodi Štefan Ome. On očekuje da će FATF Nemačkoj u predstojećoj kontroli dati lošu ocenu, jer je zemlja još uvek prijemčiva na pranje novca.
