Prema podacima Oebsa, iz Srbije je od 2000. otišlo više od 650.000 ljudi, najviše mladih. Zbog boljih plata i uslova rada odlaze čitave profesije, a lekari su krenuli među prvima i odlično prošli u Nemačkoj, o čemu su posvedočili “Dojče veleu”.
Čak 15.000 srpskih medicinskih radnika nalazi se na birou rada, dobrim delom zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru koja je na snazi od 2014. godine. Oni koji nisu na evidenciji Agencije za zapošljavanje ili u zdravstvenim ustanovama spremaju da odu ili su već otišli u Nemačku i druge zemlje Evrope.
Tijana Nikolić je specijalizaciju dobila od države i dve i po godine radila kao pedijatar u Domu zdravlja. Danas živi i radi u Leru, nemačkom gradiću blizu mora.
Pristala je da vrati novac za specijalizaciju, ali i da ponovo specijalizira pedijatriju u Nemačkoj, jer nije želela da pristane na brojna ograničenja u Srbiji. Kaže da Nemačka ulaže u zdravstvo i da je daleko lakše raditi savremenim dijagnostičkim metodama i terapijama.
– Sanjala sam da odem u inostranstvo kako bih se profesionalno ostvarila i dobro zarađivala. Plata koju su mi ponudili kao lekaru početniku u Nemačkoj bila je neuporedivo veća od zarade specijaliste u Srbiji. U Nemačkoj vam šef omogući bilo koje usavršavanje samo da ostanete i doprinesete radu te bolnice. Nažalost, u Srbiji to morate sami da platite ili da tražite da vas farmaceutske kuće sponzorišu – kaže Tijana koja je uverena da bi u Srbiji do penzije ostala u Domu zdravlja.
Doktori nauka na birou
Strahinja Bonić ima 28 godina, uči nemački i spreman je da ostavi doktorske studije u Srbiji. Naime, plate su male, a Srbija već ima 10 nezaposlenih doktora medicinskih nauka.
– Sada radim na projektu na Medicinskom fakultetu, a to mesto nije stalno. Pre nekoliko meseci sam položio test za nivo B2 na Gete univerzitetu i pripremio sam gotovo sve dokumenta za odlazak – kaže Strahinja koji se nada da će u Nemačkoj konačno steći iskustvo i raditi u praksi.
Za to vreme, mnogi srpski nezaposleni lekari opšte prakse sami plaćaju specijalizaciju i volontiraju na nekoj od klinika ili domova zdravlja u Srbiji. Jedan od njih je i Nikola Radovanovićm,koji specijalizuje radiologiju, veoma traženu specijalizaciju.
Bez garancije
Međutim, posao mu niko ne garantuje iako bi Nikola bio presrećan da ostane u Kliničkom centru i nastavi da se bavi interventnom radiologijom. On ne veruje da bi u inostranstvu dobio mogućnost za rad u angio sali.
– Osnovali smo udruženje volonterskih specijalizanata. Želimo da skrenemo pažnju na sebe, da nas Ministarstvo zdravlja sagleda u konkursima za zapošljavanje. Jedan specijalizant plaća fakultetima i do 700.000 dinara a da pritom fakulteti ni država nemaju obavezu prema nama. Tako dobijaju gotovog specijalistu bez uloženog prebijenog dinara. Nisu davali plate, nisu uložili ništa, s izgovorom da ćemo tako lakše naći posao – kaže Nikola.
Pamet na ledu
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji nezaposleno je 2.000 lekara opšte prakse i 29 specijalista.
Fizikalne medicine 10
Ginekologije i akušerstva 7
Opšte hirurgije 3
Interne medicine 9
Anđela Ognjanović (26) završila je s ocenom 9,87 Medicinski fakultet u Nišu. U neverici da će dobiti posao učila je nemački, spremala papire i čekala poziv iz ambasade.
A onda su je pozvali iz srpskog Ministarstva zdravlja povodom konkursa za zapošljavanje najboljih diplomaca.
Njena je priča sa srećnim krajem i Anđela radi u svom gradu. Dobila je željenu specijalizaciju, dečiju neurologiju. U Ministarstvu su obećali da može da dobije i doktorske studije o trošku države. Ipak, nastavila je da uči nemački.
Deca bez pedijatara
Profesor na niškom Medicinskom fakultetu Saša Živić kaže da je država nerazumna.
– Pre četiri godine država je prepoznala da je pedijatrija deficitarna grana (slično i radiologija) i dala je stotinu volonterskih specijalizacija. Lekari su plaćali školovanje. Sada završavaju specijalizacije, a država se setila da primi po nekoliko najboljih mladih lekara sa fakulteta. A pedijatri i radiolozi će sad u Nemačku kao specijalisti. Nišu nedostaju pedijatri, u niškom porodilištu niko nije mlađi od 50 godina, u Dečjoj klinici prosek godina je 53. Kroz 10 godina našu decu neće imati ko da leči ukoliko hitno na posao ne bude primljeno makar desetak sjajnih mladih pedijatara – tvrdi pedijatar Saša Živić.
