Nemačka ambasadorka: Iz naše perspektive Rezolucija 1244 ne daje osnov za povratak jedinica

Tanjug

Ambasadorka Nemačke Anke Konrad izjavila je danas da je za Nemačku neprihvatljiv zahtev Srbije za povratak njene vojske i policije na KiM, jer kako je rekla, Rezolucija 1244 ne daje osnov za povratak jedinica.

U Rezoluciji 1244, inače se navodi, da će “dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2”, ali Konrad kaže da Rezolucija ne daje osnov za povratak jedinica.

“Postoji ta rezolucija i na osnovu nje Kfor će formulisati i odgovore, to što smo mi rekli je da iz naše perspektive Rezolucija 1244 ne daje osnov za povratak jedinica iz Srbije na sever Kosova, ali uslediće odgovor Kfora.”

Konrad je u intervjuu za N1 istakla i da ponovno zaoštravanje situacije na KiM pokazuje koliko je neophodno da se što pre sedne za pregovarački sto i pronađe kompromis između Beograda i Prištine.

– Uspeli smo da pronađemo kompromis u pojedinačnim pitanjima prethodnih meseci. Važno je da Kosovo i Srbija iskoriste priliku da uz posredstvo EU pronađu krajnji kompromis i da se ne ide od krize do krize, da se stalno stavljaju novi rokovi i na taj način nove tenzije – rekla je Konrad.

Na pitanje koga zvanični Berlin sada vidi kao glavnog krivca za aktuelnu krizu Beograd ili Prištinu, ambasadorka je rekla da smatra krivim obe strane.

Kako je rekla, obe strane moraju da pokažu volju da se pronađe rezultat koji će spustiti tenzije i da ne čine ništa što će isprovocirati uzvratne reakcije druge strane.

Na pitanje da li su hapšenja koja sprovodi vlada u Prištini opravdana i da li je u redu da po nekoliko dana porodice uhapšenih ne znaju gde se oni nalaze, Konrad navodi da misli da je jako važno da se unese transparentnost u to pitanje, te da je greška da se stalno vraćamo na nešto i ulazimo u lanac međusobnih provokacija.

– To mora prestati, važno je to zaustaviti i rešavati stvari koje je potrebno rešavati i onda imati osnov za normalan razgovor. Neću da govorim ko je glavni krivac i ko je prvi počeo, važno je da prestanemo sa tim – poručila je Konrad.

Govoreći o francusko-nemačkom predlogu za Kosovo, Konrad je istakla da je reč o predlogu kojim se pokazuje perspektiva za obe strane u kom pravcu bi mogao ići sporazum.

– To ne znači da je ukinut Briselski sporazum već da se pored Briselskog sporazuma pokaže mogući put kao normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova – naglasila je nemačka ambasadorka, dodavši da je to sada evropski predlog što je jasno rekao i visoki predstavnik Žosep Borelj.

Na pitanje da li je to konačni sporazum ili će do konačnog sporazuma tek posle njega doći, Konrad ističe da na ovo pitanje najbolje mogu da odgovore dve države koje će pregovorati o sporazumu – a to su Srbija i Kosovo.

Takođe, Konrad je istakla da će to kako će izgledati sporazum rešiti dve strane, pa i to da li Srbija ne sme da ometa ulazak Kosova u UN.

Nemačka ambasadorka ističe da je važno da se što je pre moguće postigne sporazum, a ako ne, da imamo čvrst put ka tome, mapu puta ka postizanju sporazuma.

– Važno je za obe strane da rešimo taj sukob – poručila je Konrad, prenosi Tanjug.

Inače, Rezolucijom 1244 potvrđuje se da će posle povlačenja, “dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom”.

U Aneksu 2 navodi se koje osoblje se vraća, kao i oprema i okvir za funkcije koje će obavljati.

Predviđen je i raspored njihovog vraćanja, geografsko razgraničenje oblasti u kojima će oni delovati i pravila koja će regulisati njihov odnos sa međunarodnim bezbednosnim prisustvom i međunarodnom civilnom misijom.

U aneksu 2 se precizira i da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

Povratak osoblja obaviće se uz nadzor međunarodnog bezbednosnog prisustva i biće ograničeno na mali dogovoreni broj – stotine, ne hiljade.