PRONAŠLI SVOJ RAJ: Bosa i Helmut Štefan
Svoj raj na zemlji Nemac Helmut Štefan i njegova supruga Bosa, devojačko Trifunović, sazidali su iznad sremske banje Vrdnik.
Njihova romansa započela je 1988, kada je šarmantni građevinski inženjer, tada zaposlen na železnici u Štutgartu, upoznao lepu Srpkinju, diplomiranog germanologa iz Sarajeva, koja je u to vreme radila u tamošnjem "Turist-birou". Ta ljubav je krunisana venčanjem u Štutgartu dve godine kasnije. Helmut je želeo da penzionerske dane provede u rodnom kraju svoje žene, u Visojeviću kod Ilijaša, ali rat je poremetio njihove planove.
– Preselili smo se 1994. u Futog kod Novog Sada, a ubrzo nakon toga smo ovde svili gnezdo. Ovaj prekrasni predeo me podseća na Rigelsberg kod Sarbrikena gde sam rođen – priča na besprekornom srpskom ovaj 56-godišnjak. – Nismo se pokajali, ovo su najlepši trenuci našeg života. Ja, inače, iz prvog braka imam kćerke Žaklin i Verenu, a moja Bosa, koja je godinu dana mlađa od mene, takođe iz prvog braka ima kćerku Melodi i sina Bernarda. Njih tri žive u Štutgartu i lepo se slažu, a Bernard je dopisnik Srne.
Italijanski koreni– Ne znam koliko je ljudima poznata činjenica da je oblast Sarbriken sve do 1957. godine pripadala Francuskoj, te žitelji tog dela Nemačke pomalo gravitiraju ka Francuzima. Inače, moj pradeda po majci rođeni je Italijan koji je u potrazi za boljim životom došao u Rigelsberg, gde je radio u rudniku. Ja sam, sudeći po mom životu, pravi kosmopolita – veli nam uz širok osmeh Helmut Štefan. |
– Pre nekoliko godina sam pitala Helmuta da li bi se vratio u Nemačku, a on mi je uzvratio pitanjem: "Da li postoji lepše mesto od ovoga" – priča Bosa koju je njen suprug zarazio ljubavlju prema kičici.
Helmut slika više od tri decenije, član je Udruženja likovnih umetnika u Rumi.
– Imao sam samostalne izložbe u Rumi, Novom Sadu i Irigu. Učestvovao sam u radu likovnih kolonija i grupno izlagao u Zrenjaninu, Bečeju, Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici, Rumi… Najčešće slikam pejzaž i mrtvu prirodu. Inspirisan sam sremskim selima, šorovima, starim salašima. Divim se i srpskim ikonama, ali su teške za slikanje.
Bosa hvali svog supruga kao sjajnog kuvara koji sprema italijanske, francuske, kineske specijalitete, ali i đakonije iz srpske kuhinje:
– Majstor je za sarmu, pasulj, gulaš i bosanske pite. Veliki je ljubitelj muzike, prosto je očaran romskim pesmama.
Iz ljubavi prema Bosi, Helmut je u crkvi u Vrdniku prešao u pravoslavlje.
– Oduševljen sam običajima, pre svega slavama. Bosa i ja slavimo letnjeg Svetog Stefana, kada nam se okupe prijatelji i društvo. Ovde sam stekao brojne prijatelje, kumove. Uživamo u svakom trenutku, družimo se, igramo karte, pijemo domaću rakiju. Jednom ili dva puta godišnje odemo u Nemačku, u posetu deci. Lepo se provedemo, ali jedva čekamo da se vratimo na naš fruškogorski vis – priča Stefan o kome u ovom kraju imaju samo reči hvale, kao o čoveku široke duše, poštenom, spremnom da svakom pomogne.
Naravno, meštani hvale i njegovu Bosu i kažu da su vrata njihovog doma uvek širom otvorena za sve ljude dobre volje.
