Od 5. do 10. oktobra 1915. godine srpsku prestonicu napale su združene austrougarske, nemačke i bugarske snage, ali branioci Beograda su pružili epski otpor uvereni da je odbrana prestonice zapravo odbrana Srbije. Tim povodom, Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920. u Domu Vojske u Beogradu organizovao je naučni skup na kome je desetak najpozvanijih srpskih istoričara, ali i poznavalaca vojne istorije Srbije, govorilo o tim danima slave.
General Milomir Miladinović, predsednik Skupštine generala i admirala Srbije, posebno je naglasio ulogu stranaca u ovoj herojskoj epopeji. Među njima je istakao Đorđa Sebastijana Roša, Nemca koji se u bici na Ceru borio u srpskoj vojsci, učestvovao u odbrani Beograda i jedini je civil sahranjen na Hilandaru!
– Veliki je broj stranih državljana koji su svojim delima dali nemerljiv doprinos našoj zemlji. Nažalost, najvećem broju njih do danas se nismo na adekvatan način odužili. Jedan od njih je Đorđe Sebastin Roš – kaže za “Vesti” general Miladinović.
Poreklom iz Francuske
On podseća da porodica Roš potiče iz Francuske, a da se jedan deo preselio u Nemačku gde se rodio i Đorđev otac Silvestar Sebastijan Roš.
– Silvester je bio cenjeni inženjer mašinstva, a u Srbiju je stigao na poziv kralja Milana kako bi učestvovao u izgradnji železnice. Došao je sa suprugom Antonijom, koja je poreklom bila Slovenka. Međutim, oboje su se toliko zaljubili u Srbiju da su odlučili da ostanu, ali i promene veru i naciju i postanu pravoslavni Srbi. Silvester je slavio Svetog Đorđa, pa je i sinovima koji su se rodili u Srbiji dao imena Đorđe i Dušan. Đorđe je postao veliki patriota i već kao 16-godišnjak se prijavljuje kao dobrovoljac i učestvuje u Prvom balkanskom ratu. Sa 18 godina upisuje nižu Vojnu akademiju, ali zbog početka Velikog rata ponovo ide u borbu i učestvuje u bici na Ceru. Tamo je ranjen u ruku, a posledice ranjavanja osećao je celog života – ispričao je general Miladinović.
Đorđe se brzo vratio u prve borbene redove i priključio srpskoj vojsci u odbrani Beograda.
– Upravo je on bio jedan od vojnika koji su prisustvovali čuvenoj zapovesti majora Gavrilovića, koju je kasnije objavio u svojim memoarima. I u odbrani Beograda je ponovo ranjen, ali ovog puta daleko ozbiljnije: metak mu je probio vrat, prošao kroz grkljan, karotidu i nerve kičmenog pršljena. To je i danas, u eri moderne vojne medicine, povreda s najmanje šanse da se preživi. Njegovi saborci su bili uvereni da je preminuo, pa je ostao na bojištu koje je zauzeo neprijatelj.
General Miladinović ističe da je Roš imao sreće što su neprijateljski lekari primetili da još daje znake života. Pružil su mu pomoć, a zatim ga, pošto se oporavio, otpremili u vojni logor u Češkoj.
Vratio se kao pilot
– Kao i svaki zarobljeni vojnik, osnovni cilj mu je bio da pobegne, pa je tako u tom zatvoru počeo da glumi vojnika poremećenog uma. Uspeo je da se dokopa jednog sanatorijuma u Švajcarskoj, a onda se, da bi nastavio borbu, upisao na kurs pilota. U oslobođeni Beograd, iz koga je iznet gotovo mrtav, doleteo je kao pilot, junak i pobednik! U oslobođenoj zemlji do izražaja dolazi njegov entuzijazam i sa kolegama 1921. osniva Kraljevski klub Naša krila, kao i avio-kompaniju Aeroput, sprečavajući da te poslove preuzme nemačka Lufthanza – ističe general Miladinović samo deo iz bogate Nemčeve biografije.
Đorđe Sebastijan Roš je jedini civil kome je bratstvo manastira Hilandar dozvolilo da bude sahranjen na njihovom groblju.
– Nakon rata, dok je bio u egzilu u Nemačkoj, saznao je za teško stanje manastira Hilandar. Zbog nemaštine i malog broja monaha pretila je opasnost da tu srpsku svetinju staru osam vekova preuzme Grčka. Kao Srbin i pravoslavac, on osniva odbor za obnovu manastira i seli se u Grčku da bi nadgledao radove. Restaurirao je freske, otkupljivao manastirske relikvije razbacane po Evropi, knjige i žitija i to sve u vreme vrlo loših odnosa Grčke s vojnom huntom na čelu i Jugoslavije – zaključuje general Miladinović.
Posleratni život
General Miladinović kaže da je hrabri Nemac na školovanju u Beču upoznaje Norvežanku Ostu.
– I ona se zaljubila u Srbe i pravoslavlje, pa je promenila ime u Ljubica. On je između dva rata osnovao firmu i postao zvanični predstavnik nemačke teške industrije u Jugoslaviji. Snabdevao je vojsku vojnom opremom, uključujući i čuvene nemačke lovce meseršmit, koji su učestvovali u odbrani Beograda 1941. Kao duboko pobožan čovek, uz blagoslov patrijarha Varnave o svom trošku je obnovio zapušten i oronuo manastir Gračanicu.
Spasavao Jevreje
Tokom okupacije Srbije u Drugom svetskom ratu, Đorđe Sebastijan Roš je uspeo da spase više desetina jevrejskih porodica. Ostaće upamćen i po tome što je primorao nemačku komandu da obnovi manastir Žiča koja je stradala u bombardovanju.
– Za potrebe nemačke komande, na početku rata, oduzeti su mu kuća i automobil. Kad je video nemačkog generala u svom automobilu prišao mu je i objasnio da je to njegova imovina. Taj general, prekomandovan s Istočnog fronta, bio je kao mlad učesnik u Prvom svetskom ratu kad je ranjen, a nesebičnu pomoć u oporavku pružili su mu seljani Srbije. Zahvaljujući poznanstvu s tim generalom, Đorđe je uspeo da obnovi manastir Žiču, a tokom rata se bavio humanitarnim radom i spasavanjem Jevreja. Nažalost, nove jugoslovenske vlasti su i njega i brata planirale da streljaju, pa je izbegao u Argentinu, a zatim Nemačku.
