Penzioneri poslali državi dopis da proglasi sveopšti lapot. O državnom trošku da se naprave pogače, pa u planine otpremiti starce i pogače sa državnim pogrebnikom koji će prirodnim, to jest mehaničkim putem eliminisati armiju staraca i zapaliti ih na stogu sena, da država ne plaća familiji 300 evra za sahranu. Penzioner dobije nebesko carstvo o državnom trošku i pride pohvalnicu što je umro pre roka.
Zemlja nam je na ivici bankrota. To je jasno čak i Milanu Krkobabiću. Jovan je srećom umro na vreme da ne vidi poslednji penzionerski kosovski boj. Četvrtinu otadžbine čine penzioneri, ako bi neko proglasio, ne daj bože, rat, ne bi imao ko da ode u vojsku sem staraca. A nema više cara Jove da proklinje pšenicu belicu! Vulin rujno vino pije s MMF-om. A Vuk Drašković je na Svetom Stefanu!
I čak 90 odsto tih penzionera prima manje od 200 evra, nije tajna da mnogi imaju i po 40 evra penziju, seljak ima 90 evra, invalid 100 evra…
Ali i od nečega može da se oduzme 10 odsto! A poskupi struja za 30 odsto, a poskupi gas za 10 odsto, a poskupi gorivo… samo su penzioneri jeftini.
Hrvatski penzioneri već daju svetli primer, mnogi isekli radijatore da se reše paprenih računa, a golubovi su za džabe. I to evropski, sa zvezdicama.
Obećavali socijalisti u predizbornoj kampanji da neće reforme koje jedu ljude. A šta jedu reforme? Tajkune, zelenaše, kockarnice, dilere, prekobrojne državne službenike, 170 državnih agencija, zavoda i fondova izgleda da ne mogu da svare. U jednom zalogaju otići će penzioneri. Drugi zalogaj je radna snaga Srbije, jer zna se ko kosi, a ko plate nosi.
Komunista Vulin prodao čak i Lenjinove knjige da podeli plate. Sad mu preostalo da podeli radnike. Jeftiniji od Kineza, naučile ih dede i babe da jedu golubove i redovno plaćaju struju, makar i na rate. Rade honorarno do kraja života, može čak i u Juri, poznatoj po šamaranju radnika i otpuštanju trudnica, jer ko je još lud da se zove investitor, a zapošljava bolesne ljude.
Bogom poslati strani investitori iz Jure žare i pale već godinama u Nišu, Kragujevcu i Leskovcu. Dinkić im dao 7.000 evra po radnom mestu, a radnici zarađuju 200 evra, bolovanje se ne priznaje, godišnji odmor ne postoji. Kažu, to je na jugu Srbije dobra plata, kod Kineza se radi za 30 evra mesečno. Jeftina kineska roba, pa jeftini i radnici. A falio se Dinkić godinama kako je nakalemio rodnu voćku. I niklo drvo i rodilo feudalizam. Država plati feudalcu da iznajmi radno mesto kmetu, koji dirinči dan i noć za kilo krompira. Kom kmetu se ne sviđa, može da nađe drugog feudalca i drugi krompir.
Ovih dana ispred zgrade Vlade štrajkovalo svih 500 srpskih radnika, članova isto toliko sindikata. Dočekala ih policija, bili i štitovi, i bile parole. I ništa. I došli sindikalci ispred Doma sindikata, gde je drug Vulin proučavao domete feudalnog sistema u Srbiji, koji se zovu konvencija stranke. Vrata ostala zamandaljena, ne zna feudalizam šta je to sindikat. Onda su svi otišli kući na ručak. Policija prvo vratila štitove.
Onda država šta će kako će, reši da prodaje službene automobile… kad ono nema ko da kupi. Penzioneri hrane pola Srbije, druga polovina nezaposlena ili im kasni plata, ili su platili porez, ili su u fazi refinansiranja dugova za vodu. Investitori već imaju avione… I tako ti grad Beograd prodao samo 54 automobila, a više od polovine bile zastave. Ostalih 200, rekoše, pokloniće poplavljenima i otad im se gubi svaki trag. Kažu, veliko je blato u Obrenovcu.
Reforme su put u pakao, rekao je srpski premijer. Makar će penzioneri na nebo, a ostali neka se snađu.
