Kada bi se prihvatile mere koje Zapadu predlaže Rusija to bi značilo da se u Evropi spušta nivo tenzija, da se smanjuje nivo mogućih sukoba i lokalnih ratova i da slabi mogućnost korišćenja nuklearnog oružja, raketa srednjeg i velikog dometa. Ali, to nije poželjno jer je u suprotnosti sa onim što je NATO radio u Evropi u poslednjih deset godina.
Ovako direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, general-major u penziji Mitar Kovač gleda na ishod sastanka Saveta Rusija-NATO u Briselu, na kojem je Alijansa, kako je saopštio generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, nakon poziva Rusije da se odustane od prijema Ukrajine u organizaciju, odbila da pravi kompromis o širenju.
Sastanak u Briselu bio je nastavak rusko-američkih pregovora o bezbednosnim garancijama održanim 9-10. januara u Švajcarskoj, a povod za razgovore bio je nacrt sporazuma koji je Moskva uputila Vašingtonu i njegovim saveznicima u decembru. Dokument, između ostalog, uključuje odredbe o međusobnom nerazmeštanju raketa srednjeg i kratkog dometa u međusobnom dometu, odustajanje daljeg širenja NATO-a na račun bivših sovjetskih republika i o smanjenju broja vojnih vežbi.
NATO neće spuštanje tenzija u Evropi
Kovač nije iznenađen činjenicom da su se dve strane saglasile oko toga da se – ne slažu, jer iako su ruski predlozi racionalni, za njihovo prihvatanje potrebno je, kako navodi, razumevanje na geostrateškom, geopolitičkom i državnom nivou, pre svega od strane Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.
– Da su oni razumeli te stavove i predloge Rusije to bi se lako pretočilo u odluke NATO-a i OEBS-a. Nažalost sve ono što je do sada urađeno na remećenju mira i stabilnosti u Evropi urađeno je u skladu sa globalističkom strategijom i pohodom na istok. Zato uvek kada pokušavamo da razumemo pojave i procese na nižem, regionalnom državnom nivou, treba da pođemo od toga – napominje Kovač.
Prihvatanje ruskih predloga, pojašnjava on, podrazumevalo bi smirivanje situacije u Evropi.
– Ali, sve ono što je NATO radio u Evropi u poslednjoj deceniji, a naročito od ukrajinske krize 2014. godine do danas, bilo je suprotno smirivanju situacije. NATO je bazirao svoje snage u baltičkim republikama i u njima formirao borbene grupe, doveo je svoje snage u Poljsku kao najverniju članicu na istoku i zagovara otvaranje dodatnih, novih baza u Rumuniji i Bugarskoj sa po 1500 vojnika. Vidimo da se i u našem regionu, pored baze Bondstil, gradi vazduhoplovna baza u blizini Tirane – navodi Kovač.
Sve to, primećuje direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma, ishod sastanka Saveta Rusija-NATO čini očekivanim, a američki pristup razgovorima predvidivim.
– Na žalost, svi sastanci koji su do sada održani na različitim nivoima nisu dali signale da ima dobre volje da se problemi rešavaju na način na koji to predlaže Rusija. Čini mi se da Sjedinjene Američke Države žele da ostvaruju svoje ciljeve pohoda na istok po svaku cenu, ali ne angažovanjem svojih snaga, već stvaranjem uslova da se drugi angažuju u tim sukobima, prvenstveno kroz ukrajinsku krizu, proces prijema novih članica i instalaciju novih sistema oružja, ali i uvlačenja Nemačke kao ruskog neprijatelja, kako bi crpili i Evropu i Rusiju – smatra Kovač.
Rusija ne blefira
I istoričar i spoljnopolitički analitičar Saša Adamović ocenjuje da Amerika evidentno ne namerava da odustane od svojih pozicija i da resetovanje odnosa SAD i Rusije u tom smislu neće biti nimalo jednostavno.
– Možda jedina pozitivna stvar, ako bismo u svemu ovome mogli nešto pozitivno da nađemo, to je da je Rusija jasno stavila do znanja da više ne može da trpi politiku Sjedinjenih Američkih Država i politiku NATO pakta koja očito agresivno ugrožava interese Ruske Federacije. Mislim da je procena i predsednika Putina i ruske političke elite da sa tim mora da se stane. Procena je takođe da ovo više nije Rusija devedesetih godina, ovo nije Jeljcinova Rusija, ovo je Rusija koja je prevazišla i taj status regionalne sile i ponovo je jedna od tri vodeće svetske sile – kategoričan je Adamović.
Kako kaže, postoje crvene linije preko kojih Rusija neće ići, niti će dozvoliti da te linije pređe Amerika i NATO pakt.
– Setimo se da su u vreme Hladnog rata te ratne garancije važile samo do reke Elbe. Posle toga je na sceni bila diplomatija, politika, ekonomija, ali nije moglo da dođe do ratnog sukoba. Bojim se da situacija više nije takva i da je opasnost od ratnog sukoba i te kako ozbiljna, iako se to u svetu zbog nekih drugih, globalnih problema, ne vidi na najbolji način. Međutim, ono što bi u Vašingtonu trebalo da imaju na umu je da Rusija ne blefira i da je spremna da ide do kraja štiteći svoje državne i nacionalne interese – ukazuje Adamović.
Saša Adamović ipak primećuje da se nije ni očekivalo da će u ovoj početnoj fazi razgovora, kada se još uvek zauzimaju pozicije, jedna ili druga strana odmah krenuti sa nekom vrstom detanta.
– Za ovu prvu rundu izgleda da više nije ni moglo da se postigne, ali ono što je jasno je da zahtevi Ruske Federacije više ne mogu da se ignorišu. Rusija to neće dozvoliti i mislim da će se stvari sada rešavati u jednom kraćem roku jer Rusija neće dozvoliti da se sve to previše odugovlači – uveren je Adamović.
Na sastanku Saveta Rusija-NATO na čelu ruske delegacije bio je zamenik šefa diplomatije Rusije Aleksandar Gruško koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin. Sa druge strane, Alijansu na pregovorima predstavljaju stalni predstavnici 30 država-članica NATO-a, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.
