Pedesetak prisutnih, među kojima je bio i Boro Šuput, generalni konzul Republike Srbije u Minhenu, pažljivo su saslušali naučnika i eksperta za medije, a onda su pitanja postavljana skoro sat vremena.
Govoreći o tome kako se stvara slika neprijatelja u ratu, dr Sabine Šifer je rekla da bez pomoći medija nijedan rat ne bi bio moguć.
Ona je citirala brojne dokumente iz istorije ratovanja koji potvrđuju da se medijska priprema za rat pažljivo provodi kako bi se što uspešnije manipulisalo narodnim masama da bi one prihvatile rat protiv nekoga kao jedino moguće rešenje.
Primera za to ima mnogo, a dr Šifer je koristila prostor Balkana da bi ilustrovala tesnu vezu medija, političara, vojnih krugova i bezbednosnih službi.
Ona je na primeru američkih propagandnih agencija koje su radile na Balkanu, pokazala kako se manipuliše izveštajima i slikama sa kriznih područja i ratišta. Sve to imalo je za cilj da opravda rat i stradanje druge strane.
To je činjeno i u slučaju NATO agresije na Srbiju koja je nazvana humanitarnom intervencijom, jer se navodno reagovalo da bi se zaustavilo stradanje nevinog civilnog stanovništva u Bosni i Hercegovini, ali i na Kosovu i Metohiji.
Kasnije se pokazalo da je "humanitarna intervencija" imala sasvim drugi cilj i da je u stvari bila samo izgovor za akciju ratne NATO mašinerije koja je upravo te 1999. godine tražila strategiju za opravdanje svog daljeg postojanja, naglasila je dr Sabine Šifer.
Bombardovanje se još osetiBernd Dušner, predsednik društva "Prijateljstvo sa Valjevom", prisutnima je govorio i o posledicama NATO bombardovanja Srbije koje se i posle 11 godina i te kako osete, ali i aktivnostima društva koje je sve ove godine slalo humanitarnu pomoć stanovništvu Valjevu s kojim održava prijateljske veze i odnose. |
